Da je realizovana barem polovina investicija koje su političari obećavali Kruševljanima nekoliko hiljada naših sugrađana bi danas, umesto kući, bilo na radnim mestima.
Zato je red da podsetimo na sva ta silna obećanja. Najproduktivnija, barem kada je reč o obećanjima, bila je 2013.godina.
– U avgustu sam bio u Rimu gde sam razgovarao sa četiri kompanije. Turska kompanija “Erste” otvorila je pogon za preradu drveta i novi pogon za proizvodnju aluminijumske stolarije. Imamo tursku kompaniju koja se interesuje za proizvodnju konfekcije. Beloruski “Amkodor” zainteresovan je za kupovinu „14. oktobra“. “Jugoimport SDPR” je posle 10 godina ponovo krenuo da radi sa „14. oktobrom“. Imamo Indonežane koji su zainteresovani za jedan deo proizvodnih pogona “Trayala”. Imamo italijansku kompaniju koja želi da dođe sa pirotehničkim sredstvima. Imamo grčke kompanije koje žele da kupuju mlečne proizvode i meso i mesne prerađevine iz Kruševca. Izraelska kompanija želi da izgradi 50 hektara plastenika i nudimo im Fabriku ulja. Polako prebacujemo deo sive ekonomije u legalne tokove. Nije istina da ima puno nezaposlenih Kruševljana, samo rade na crno.- izjavio je oktobra 2013. godine, u intervjuu objavljenom na sajtu NALED-a, tadašnji gradonačelnik Bratislav Gašić.
Dva meseca ranije, avgusta 2013. godine mediji su preneli izjavu Pjetra Pekorarija, vlasnika SAI grupe, da “sa “14. oktobrom” želi da napravi zajedničko preduzeće koje bi po tehnologiji italijanske kompanije “Facma” proizvodilo traktore, male traktore i motokultivatore“.
Osim kompanija “Facma”, SAI, “Mira Italia” i “Euromat”, za ulaganje u Kruševac, navodno, je bila zaintresovana još jedna italijanska firma koja se bavi proizvodnjom hladnjača.
Turska kompanija “UA Aribolt”, za koju se kasnije ispostavilo da je registrovana u Litvaniji i da ima samo petoro zaposlenih koji se bave preprodajom starih mašina, je 22. januara 2013. godine obećala da će u Kruševcu uposliti 100 radnika koji bi proizvodili četiri miliona pari čarapa mesečno!
– Kruševac očekuje investicije iz Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti hemije i farmaceutske industrije, izjavio je Tanjugu, u januaru 2014. godine, predsednik Regionalne privredne komore u Kruševcu Predrag Vukićević.
Najzgodnija lokacija za posete “potencijalnih investitora” bio je “14. oktobar”. Pored predstavnika već pomenutog beloruskog “Amkodora” u ovo preduzeće su dolazili i predstavnici kineskog “CBRC”, sa kojima su planirani poslovi na izgradnji autoputa Pojate – Preljina. Šetali su po opustelom krugu “14. oktobra” i biznismeni iz Nemačke i Austrije, a najnoviji interesent je, navodno, češka “Tatra”, inače veoma ozbiljna kompanija.
– Ma nema ništa od toga! Čehe su doveli reda radi u Kruševac. Njih to uopšte ne interesuje! – kazao nam je jedan visoki gradski funkcioner koji je prisustovao poseti menadžera češke kompanije.
Dok su kupci i strateški partneri špacirali kroz fabrički krug, hale su ostale bez radnika, koji su otišli uz otpremnine, a “14. oktobar” se nalazi u predstečajnom postupku.
Da bi privukli potencijalne investitore odbornici Skupštine Kruševca su marta ove godine odlučili da se grad kreditno zaduži za 930 miliona kako bi se pripremila lokacija za američku kompaniju “koja će zaposliti 1.700 radnika a za nekoliko godina i svih 3.000 radnika“. Vidovdan, koji je naznačen kao rok kada će Amerikanci odlučiti gde će da grade fabriku, je odavno prošao, a još uvek nema nikakvih naznaka da će ova investicija biti realizovana.
– Izvesno je da će otvoriti fabriku. Konačnu odluku očekujemo u toku avgusta meseca, tešili su se u Gradskoj upravi krajem jula.
Reče gradonačelnik sinoć, u emisiju TV “Jefimija”, da je Kruševac lider u Srbiji po investicijama i ostade živ! Gašićeva šibicerska politika, laži i prevare birača ostavili su dubok trag u gradskoj upravi koja trenutno vrši vlast u Kruševcu.
bas mi je drago da je neko rekapitulirao sva obecanja da ne kazem drugacije , koja se odnose na ekonomski preporod carske prestonice.
setajući pardon vozeći se sa kraja na kraj grada osim diletantskih pokusaja pravljenja rondi koje treba da ubrzaju saobraćaj sa kraja na kraj grada , da doprinesu smanjenju potrošnje goriva u krajnjoj liniji , manirom seoskog đilkoša a pozivajući se na neku diplomu nekog saobraćajnog fakulteta uspeli smo da pokosimo mnogo službenih lica koje jadne mora da gazimo gde god da se krene . Impresivnim radom i velikim mentalnim zalaganjem imali smo da vidimo experimentisanja sa našom glavnom prometnicom gde je smeštemna hitna pomoć , urgentni centar i gradska bolnica . Ne daj bože nikom da ga voze maximalnom brzinom preko gomile ležećih policajaca , a na kraju ih sačeka vrhunac koji se zove ulaz u bolnički krug . NIkom ne želim loše al jel bre taj ko je to smislio ima decu , pa jel imalo uključio mozak i razmislio šta znače izgubljene sekunde a on je ukrao minute koje mogu da spasu nečiji život.