ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ У ПОРАСТУ: Најчешће страдају старије особе, жене и деца

Према подацима Центра за социјални рад општине Алексинац, који свој рад обавља у 71 насељеном месту, из године у годину расте број случајева, односно, број предмета насиља у породици. 

Евидентно је то да, по извештајима ове установе, таквом стању доприносе и лоше социјалне прилике као један од узрока за пораст насиља у породици. 

У извештају за 2024. годину укупно је евидентирано 277 пријава насиља у породици. Према односу са жртвом починилац насиља је брачни  партнер у 22 случаја, ванбрачни партнер 30, дете 25, родитељ 57, брат или сестра 11 лица, унук или унука 2, баба или деда 12, остало 45, укупно 204, у 73 предмета није унет извршилац.

У оваквим ситуацијама се изричу хитне мере које подразумевају предузимање неколико активности.

‒ Изречених хитних мера у 2024. години, према Закону о спречавању насиља у породици било је у 124 пријављена случаја насиља. У 57 случајева изречене су обе мере и мера привременог удаљења починиоца из стана и мера забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази, у 67 случајева изречена је само друга мера ‒ каже Јасна Николић, директорка алексиначког Центра за социјални рад.

Ако је веровати статистици када је у питању породично насиље осим међу партнерима, превасходно женама, дискреминисана група су и старије особе. Иако према породичном Закону постоји обавеза да деца издржавају родитеље, а родитељи своју децу, често баш у тим старачким домаћинствима радници Центра за социјални рад затичу  ситуације на терену где деца уопште не воде рачуна о својим родитељима. 

‒ Има пуно проблема, али једноставно та подршка од стране деце је потпуно изостала, често из тих поремећених породичних односа, који се евидентирају. Ми радимо на санирању тих породичних односа, често без успеха, јер су до те мере поремећени да једноставно не може да се санира. Онда дође до насиља које ескалира и изричу се мере забрана комуникације, изласка из места становања, односно из стана или куће у којој живе заједно. Некад су то станови, куће које једноставно имају етаже и онда може некако и то да се одвоји, али често и у тим случајевима мора да дође до измештања извршиоца, односно насилника ‒ објашњава директорка Николић.

Што се тиче старијих особа често има случајева где дође до закључивања уговора о доживотном издржавању са неким лицем, а после давалац издржавања уопште не испуњава своје обавезе. Једноставно се удаљи и игнорише преузете обавезе. То је исто један од проблема на који указују у Центру за социјалн рад.

‒ Они су већ остарили, нема ко да покрене поступак, рецимо да се раскине тај уговор или да се на други начин помогне, него се то препусти случају и једноставно када се пријави нама ми онда интервенишемо. Нарочито када су лица под старатељством онда имамо потпун увид. Има ситуација које нису системски решене и где ми морамо буквално да се снађемо, а то значи да остарела лица која немају где да оду ми задржавамо у Центру за социјални рад и правимо дежурства како бисмо до ујутру њих сачували, како би им обезбедили  топло, фино окружење. Купимо им храну, донесемо им лекове, донесемо гардеробу и будемо са њима све време до ујутру док не видимо даље шта ћемо са њима док се ситуација не реши ‒ каже наша саговорница.

Постоје и лица која одбијају домски смештај иако су у лошем материјалном стању, у стању социјалне потребе и без адекватно решеног стамбеног питања.

‒ Имамо домски смештај где ће имати кров над главом, где ће имати лекове, топлу собу, храну и све, али они желе да остану у својој кући иако је она тотално неусловна, често без прозора, без огрева и тако даље. Да би неко био смештен у установу мора да да своју сагласност и онда ми ту не можемо ништа осим да признамо право на новчану социјалну помоћ и да интервенишемо неком једнократном новчаном помоћи, типа за набавку огрева или нечег другог – појашњава одређене ситуације директорка Николић.

Очито да је насиље као неприхватљива појава присутно у нашем окружењу и затварање очију пред том чињеницом је недопустиво. Терет решавања тих проблема не може пасти само на Центар за социјални рад, мада је он најстручнија установа за такве појаве. Потребно је и јачање свести свих нас и преиспитивање нашег односа према најнезаштићенијим групацијама у заједници, а подаци показују да су то жене, старије особе и деца као део породице, која је очито у многим случајевима посрнула, односно породичне вредности. Ако је она основна јединица друштва, онда то није добро за целу заједницу.

Аутор: Стефан Живковић

Насловна фотографија: Милена Анђела