Kuršumlijski hip-hop dvojac Čaće i Đavo (Dušan Koprivica i Nemanja Đorđević) ima zavidnu reputaciju u Srbiji, a pažnju Kruševljana privukli su saradnjom sa Kruševac Getom.
KŠ PRESS: Kako je započela saradnja i vaše prijateljstvo sa KŠ Getoom? Hoćete li nas uskoro obradovati nekom zajedničkom numerom ?
Ćače : Naša saradnja i prijateljstvo sa KŠ Getoom je počela pre par godina. Tada sam živeo u Kruševcu, pa pošto radimo jako sličnu muziku, skontali smo se i ubrzo je nastala prva zajednička pesma “Market”. Imali smo čak u planu i neki mikstejp da odradimo, ali nas je život, na žalost, razdvojio. Dogovaramo se već dugo da odradimo neke pesme, ali zbog obaveza nikako ne stižemo. Ja se nadam da ćemo najzad da snimimo nešto što publika odavno čeka.
KŠ PRESS: Zajedničko vam je to što na šaljiv način predstavljate ljudski mentalitet svog kraja, svakodnevne teme donosite na specifičan, duhovit način. Koliko se Toplički kraj razlikuje od Rasinskog?
Ćače: Toplički i Rasinski okrug su jako bliski, što po naglasku, što po mentalitetu, mada moram da priznam, imate ekstremnije psovke!?
I Geto i mi smo odavno videli da rep kao muzika može da ponudi mnogo više od standardnih priča o kriminalu, drogi, prostitutkama ( ili kako ih sada zovu ” starlete”), lagodnom životu itd…
Rep je svuda oko nas. Mi kroz neku satiru pričamo o običnim ljudima iz naroda. Ne pričamo o viskiju, nego o rakiji, ne o kavijaru, nego o vrućoj pogači sa kajmakom, ne o Lambordžiniju, nego o raspalom “jugu”. Realno gledano oko nas nema Lambordžinija, više se tera “jugo” :-)).
KŠ PRESS: Kako je krenuo u celu priču tandem Ćače i Đavo ? Ko je zadužen za tekstove ? I gde “iskopate” sve one slike koje prate spotove?
Ćače : Tandem Ćače i Đavo je krenuo sasvim slučajno. Jednom prilikom sam napisao neki zanimljiv tekst, pošto sam još kao klinac snimao rep, društvo me je nateralo da snimim tu pesmu “Na putu za Lukovo”. A ja, generalno, očajno pevam, pa je logično bilo da mi refren otpeva moj drug iz školske klupe. Namerno sam se i potpisivao tako kako sam se potpisivao da me niko ne pročita, jer nisam ni sanjao da ću nastaviti da snimam…
Za tekstove sam zadužen ja, a za slike koje vidite zadužen je moj stric Mile Koprivica, kome je inače hobi da fotografiše sve važne dogadjaje u našoj maloj dobroj Kuršumliji. Samim tim sve slike su apsolutno autentične. Sa neta ima možda 5% slika…
KŠ PRESS: Ranije ste više obrađivali stare hitove, uglavnom narodne muzike 90-ih, Cecinu “Kukavicu”, Jami “Čokolada”, “I tebe sam sit kafano”… Da li su vam neki izvodjači zamerili zbog toga?
Ćače: E, pa, to baš i ne znamo. Gledali smo Milana Kalinića kako Harisu Džinoviću repuje “I tebe sam sit teretano” i nismo primetili da je Haris tu nešto zamerio.
Obrade više ne radimo, jer nemamo autorska prava na tu muziku i kada bismo nastavili verovatno bi nam ugasili kanal. Tako da smo se opredelili da radimo našu muziku, pa kome se svidi, svidi. Naš bitmejker (kompozitor) Nikola Jovanovic- Režma to jako dobro radi i ne mislim da ćemo mi tu nešto više menjati.
KŠ PRESS: Koliko vas vole vaši Topličani? Da li je za uspeh neophodno preseliti se u prestonicu? Da li su manji gradovi hendikepirani za kulturna dešavanja?
Ćače: Koliko nas Topličani vole? Ne znam, to morate njih da pitate. Uvek će mišljenja biti podeljena. Ljudi su dosta zavidni, a uspeh teško opraštaju.
Obzirom da smo do sada najviše nastupali u našem okrugu pretpostavljam da smo im donekle OK. Od kako smo se preselili u prestonicu mislim da smo mnogo više napredovali… Valjda. Sad, da smo nešto uspešni to ne mogu da tvrdim. Ali je definitivno jasno da su manji gradovi hendikepirani što se kulture tiče. U manjim gradovima kulturne manifestacije se, nažalost, održavaju par puta ( da ne kažem jednom) godišnje, dok u Beogradu to nije slučaj.
Iz Kruševca nosim samo lepe uspomene, ružne brzo zaboravljam, ali smatram da Kruševac može mnogo više od ovoga sada. Premalo nastupa, koncerata, festivala itd. Takav grad bi trebao da ima mnogo više dešavanja.
KŠ PRESS: U poslednje vreme više radite vaše autorske pesme. Vidi se napredak u svakom smislu, to je na višem nivou. Dosta ulažete u spotove, svaka numera je ispraćena spotom, to su pravi mini filmovi. Odakle para za ta ulaganja? Može li se živeti i zaradjivati od muzike ili je poželjno imati paralelna zanimanja?
Ćače: Hahahaaa, odakle para neafirmisanim muzičarima? Kapne tu po koji dinar, ali se mnogo više ulaže. Ljudi to ne shvataju i samo traže: “daj još, daj još”. Ne ide to baš tako. Mi smo mogli da se prodamo i da ne mislimo kako ćemo snimiti sledeći spot. Ali, to nismo mi. Muziku radimo iz ljubavi, a ne zbog para.
Naravno da se pored muzike bavimo i drugim zanimanjima. Đavo je kondicioni teniski trener, a ja radim u školi kao profesor istorije, a vikendom kao Di- džej. Mora od nečeg i da se živi!
KŠ PRESS: Super si glumac, dobro ti ide. Da li ćete i vi, poput Geta, raditi neke skečeve?
Ćače: Mnogi mi kažu da dobro glumim i da sam filmičan, šta znam… Gluma mi je jedno vreme bila i želja da upišem, ali je ipak istorija pobedila. Što se skečeva tiče, to od nas ne očekujte. I ovo malo vremena što imamo gledamo da se usredsredimo na muziku.
KŠ PRESS: Koja pesma vas je obeležila, koja ima najviše You tube pregleda, a koja je vama lično najdraža?
Ćače: Pesma koja nas je “probila” je, svakako, “I tebe sam sit teretano”. Moj cilj je da napravim pesmu koja će imati više pregleda od nje, al’ izgleda slaba vajda. Nemamo mi taj marketing da bi napravili jaču pesmu.
Što se tiče meni najdražih pesama, tu prednjači “Albanska spomenica”. Dužnost mi je nalagala da napišem takvu pesmu. Od ostalih volim “Konobara” i “Bajku”. Te pesme najviše volim da izvodim na nastupima. “Konobar” je jedna celina koja je obeležila moje decenijsko konobarisanje, a “Bajka” mi je draga, jer je većina dece voli. Gde ćeš lepše…
Comments are closed.