RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Roze je samo za devojčice…ili ipak ne?

Navikli smo da, kad čujemo pojam „seksizam“, u glavi stvorimo lik žene. Međutim, one nisu jedine zahvaćene talasom istog. Žrtve su i muškarci.

Poslednjih nekoliko godina, među mladima biva popularnija kupovina garderobe na suprotnim odeljenjima. Devojke češto kupuju muške dukseve, farmerke… pod izgovorom da je to njihov stil – žele biti drugačije.

One ne bivaju osuđene od strane muškaraca, već u većini slučajeva od strane istog pola. Naprotiv, to osuđivanje je u poslednje vreme dovedeno na minimum. “Takvo vreme je došlo“.

Ali, kada muškarac odluči da obuče nešto sa ženskog odeljenja, biva degradiran. Često se mladići ne mogu uklopiti u društvo zbog toga što su drugačiji. Etiketirani su samo zato što vole da se šminkaju ili zato što nose „ženstvene“ boje.

Nailaze na osudu od strane svog pola, bivaju nazivani pripadnicima LGBTQ+ zajednice. Iako je 21. vek, to u Srbiji nije potpuno normalizovano i mišljena su podeljena.

„Nepopularno mišljenje“ koje se vezuje za Srbiju je to da je ona veoma konzervativna zemlja. Pravo pitanje je, odakle sav taj konzervativizam potiče? Pitamo se i koliko su nam stereotipi isprali mozak i kako današnji čovek prerasta okvire konzervativnosti?

Posebnost jeste tema koja se promoviše ovih dana na društvenim mrežama, ali toliko ima „posebnih“ da je i taj šablon već postao isti. Kada naiđemo na nekog ko promoviše te vrednosti, uglavnom pomislimo da to radi zbog pregleda, sviđanja i komentara.

Zato nas to asocira i kada vidimo nekog sa tim stilom uživo. „On to radi zbog pažnje, jer je to sad popularno, a ne zato što ga to privlači“. U muškom društvu, takvi tipovi ljudi bivaju odbačeni.

Iako dolazi do fizičkog nasilja, učestalije je internet nasilje. Ono je naizgled bezazleno, no ipak značajno utiče na psihu.

Ta odbačenost dovodi i do vršnjačkog nasilja, a to može dovesti do raznih mentalnih bolesti, kao što su pojava depresije, anksioznosti… U pojedincu tada preovladava osećaj neprihvaćenosti i osoba se pita u čemu je pogrešila.

Ne može se osećati sigurnim u sopstvenoj koži i veruje da je ta različitost dovela do zlostavljanja, što i jeste tačno, ali ne potvrđuje da je takav postupak bio ispravan.

Iako se u ovom vremenu borimo protiv konzervativizma, nikako ga ne možemo izbeći. Posledica toga jeste uticaj porodice koja je živela u nekom drugom vremenu. Njihovo mišljenje će nas se uvek doticati i neke stvari su nam usađene od rođenja.

Nažalost, njih, u većini slučajeva, ne možemo promeniti. Srećom, možemo prepoznati to u sebi i truditi se da izbegavamo takvo ponašanje, jer može i te kako negativno uticati na druge.

Srećom, mladi u Srbiji su svesni svoje okoline i svojih mogućnosti u istoj. Znaju da nije sve čime su naučeni ispravno, ali opet ne veruju ni svemu iz okoline. Odbojni stav prema drugačijima postoji i nastaviće da živi uvek, samo u nekoj manjoj količini.

Ljudi treba da budu svoji i da rade ono što ih čini srećnim, niko im ne treba govoriti da je to pogrešno. Ne trebaju se u potpunosti oslanjati na „prijatelje“ ili porodicu. Mogu i oni pogrešiti.

Važno je, ukoliko u svojoj okolini primetite da neko ima problem sa prihvatanjem društva i sebe u njemu, pomognete toj osobi. Možete doprineti samopouzdanju i dati toj osobi prostor da pokaže sebe.