Pitali smo profesore u srednjim školama da li su upoznati sa pojmom seksizam, koliko se često susreću sa njime na poziciji profesora i da li ga primećuju među učenicima?
-Seksizam znači, animozitet prema suprotnom polu i uglavnom se odnosi na negativan odnos muškaraca prema ženama. Odnosno, to je najuobičajnija pojava. Smatram da postoji još uvek, iako smo u 21.veku. Njegova prisutnost zavisi od ekonomskog, civilizacijskog i kulturnog razvoja sredine koju posmatramo. Što je sredina konzervativnija, to je primetnije; jer to je u duhu nekog folklora i vuče korene iz patrijarhalnog organizovanja života – izjavio je Nebojša Milčev, profesor likovne umetnosti u Gimnaziji.
-Seksizam je, u mojoj glavi, društvena pojava koja na negativan način vrednuje polne rodovske osobine. Zloupotrebljava ih kada treba da diskriminiše, ugrozi i sa nipodaštavanjem gleda bilo muški bilo ženski pol. Međutim, u Srbiji, i dalje su žene većinski žrtve. Prisutan je taj muški seksizam da žene budu diskriminisane na osnovu karakteristika pola– kazala nam je Mirjana Bojković, profesorka srpskog jezika i književnosti.
–Seksizam je moderan termin gde je izraženo nametnuto mišljenje ispunjeno stereotipima. Često se koristi kao izgovor za vršenje pritiska, nasilje… Kroz seksizam se izražavaju razne frustracije i na svaki način se treba boriti protiv toga– smatra Rada Guberenić, profesorka istorije.
–Često seksizam ima dotirnih tačaka sa šovinističkim pogledom na žene. Druga osoba biva viđena kao biće nad kojim možemo imati određenu dominaciju. Seksizam je neka vrsta banalizacije. Širina nečije ličnosti se time svodi na nešto uprošćeno, što ne bi trebalo dozvoliti bilo kome. Ipak, postoje i mizoandrija i mizogenija; Mizoandrija je odbojnost prema muškarcima, dok je mizogenija odbojnost prema ženama. To je postojalo još i u Staroj Grčkoj; sada je vidno manje prisutan, ali ga i dalje ima – kaže Marko Pantić, profesor verske nastave.
Da li ima seksizma u srednjim školama?
–Ja iskreno nemam iskustva sa time, mislim da to nije toliko izraženo kao ranije. Devojčice su se ohrabrile i toga ima sve manje; stižu neke nove generacije i situacija nije kao nekad. Prosto one ne daju na sebe i tako je ispravno. Što se tiče seksizma među kolegama, zaista ne bih rekla da postoji. Nisam još toliko u prosveti da bih dala odgovor. Sa moje tačke gledišta, mislim da ga nema – rekla nam je Nevena Plavšić, profesorka fizičkog vaspitanja.
–Kao pripadnik tog profesorskog dela srednje škole, ako uzmemo i đake, retko doživljavam seksističke momente od strane kolega jer su u manjini. Prosveta je, ipak, znatno ženska profesija. Ima ga, sigurno, ali ne toliko koliko je prisutan u drugim profesijama – dodaje Mirjana Bojković.
-Srednjoškolci su mladi koji su već krenuli u neka ozbiljnija razmišljanja. Te teme ih se dotiču i oni razgovaraju o njima… trebalo bi da je bar tako – dopunio je profesor Milčev.
-Seksizma ima u srednjim školama, ne znam u kolikoj meri, ali sigurna sam da postoji. Mislim da ima više seksizma među učenicima, jer su oni nedovoljno zreli. Nemaju tu toleranciju koja je potrebna i mnogi, upravo zbog nezrelosti, nisu spremni da prihvate različitosti. Verujem da među kolegama ima razumevanja, ti „problemi“ se lakše shvataju i prihvataju u tom dobu – rekla je profesorka Guberenić.
–Seksizam među kolegama je sveden na minimum. Nekad to bude sasvim suptilno, pa čak i kroz šalu. Da ima nepristojnih koji daju određene insinuacije – ima. Među đacima, mislim da nema takvih slučajeva – dodao je profesor Marko.
Gde je seksizam najprisutniji?
-Seksizam se plasira kroz medije. Najviše kroz popularnu kulturu, ako se uopšte tako može nazvati. Provlači se kroz muziku, gde tekstovi mogu biti znatno seksistički. Ili, na primer, u serijama, gde su prisutni ekstremiteti; ili je to žena lakog morala ili „zarozana“ kuvarica, domaćica – rekla je profesorka Bojković.
–Seksizam se plasira kroz medije, kroz B ili C produkciju, gde je to osnovna ideja tih emisija. Neka zabava sa dosta vulgarnosti i nepristojne komunikacije – rekao je Nebojša Milčev.
–Ja mislim da su neki od najvećih krivaca za postojanje seksizma među učenicima zapravo društvene mreže. Često na njima budu najglasniji oni sa negativnim stavovima. Učenici zbog svoje nezrelosti često čitaju te negativne stavove i misle da je to stav većine ili svih, što zapravo nije tačno. Ta „većina“ ostavlja utisak na mlade ljude – dovršila je profesorka Guberenić.
Comments are closed.