Žene koje rade kao novinarke se sve više suočavaju sa rodnom nejednakošću. Ta rodna nejednakost je prisutna u redakciji, ali mnogo više van nje.
Napadi na novinarke se izražavaju u vidu govora mržnje, napada na društvenim mrežama, ali prisutni su i fizički napadi, silovanja, pa čak i ubistva. Takav jedan slučaj je zabeležen pre skoro tri decenije, koji i dalje nije rasvetljen. Naime, novinarka magazina “Duga”, Radislava Dada Vujasinović, prema istrazi je izvršila samoubistvo, što se daljim istraživanjem, ipak, pokazalo kao netačno. Da li je novinarka ubijena jer je izveštavala o kriminalu i temama koje su nekome smetale, to se još uvek ne zna.
Postavlja se pitanje da li novinarke zbog svoje bezbednosti treba da prestanu da pišu i govore o krucijalnim temama, kako ne bi loše završile?
Novinarkama treba, pre svega, obezbediti osećaj sigurnosti i slobodu govora, kao i to da nesmetano rade svoj posao. Redakcija je mesto koje treba da zaštiti svoje novinare i da se, pre svega, unutar nje osećaju sigurno. Novinarke treba da se bore za slobodu govora i da budu protiv rodnih nejednakosti, jer samim tim daju podršku ostalim žrtvama da se bore, ako javno govore o tome.
Studija UNESCO-a rađena na uzorku od 901 novinarki iz 125 zemalja pokazuje da je 73% iskusilo uznemiravanje na mreži, a 20% uživo u vidu fizičkog napada.
Kada govorimo o rodnoj nejednakosti žene se gledaju na osnovu fizičkog izgleda. To je slučaj i u novinarstvu. Umesto što su posmatrane na taj način, treba se fokusirati na njihove sposobnosti i koliko su one spremne da daju doprinos u novinarstvu. Jako je važno da osim što je žena fizički privlačna, da bude i intelektualno privlačna i od koristi svojoj redakciji i istraživačkom novinarstvu.
Još jedan od problema sa kojim se žene u novinarstvu suočavaju je pitanje o plati. Osim što su plate novinara u Srbiji ispod proseka, mnogi tvrde da su ženama plate niže od muškaraca. Zašto žene za isti posao dobijaju nižu platu? Da li žene zaista manje vrede ili samo još uvek živimo u vremenu gde je muškarac uvek prvi i glavni? Na ta i još mnoga pitanja treba dati odgovor, ali do tada treba ostati motivisan i sprečiti žene koje se bave novinarstvom da se ne povlače iz profesije.
Kod nas u Srbiji jedan od poznatijih primera napada na novinarke je primer Žakline Tatalović, novinarke N1. Glavni i odgovorni urednik Informera, Dragan J. Vučićević je izneo na račun novinarke niz uvreda, a kasnije i vređao na osnovu fizičkog izgleda. Dragan J. Vučićević je optužen i dobio je novčanu kaznu u iznosu od 200.000 dinara.
Svaki vid vređanja i prikazivanja seksizma je nedopustiv i treba biti kažnjen.
Još jedan fizički napad na Gordanu Uzelac, novinarku Pinka se dogodio pre par godina, kada je novinarka zadobila teže povrede.
Koje god stavove da imaju novinari ne treba da se dolazi do ovakvih situacija, gde će biti ugrožena bilo čija bezbednost. Svako treba da radi svoj posao i bude siguran dok to radi.
Comments are closed.