Dok se u Srbiji i dalje čeka sistemska zaštita novinara od SLAPP tužbi (strategijskih tužbi protiv javnog učešća), sve je više konkretnih primera koji pokazuju kako moćnici koriste sudove kao sredstvo pritiska, zastrašivanja i ućutkivanja medija. Istovremeno, ovi slučajevi govore i o upornosti redakcija da se, uprkos ograničenim resursima, suprotstave zloupotrebi pravnog sistema.
InfoVranjske: Tuženi zbog izveštaja sa konferencije za medije
„Bio je to potpuno običan dan, ništa specijalno. Konferencija za štampu u Vranjskoj Banji, došao Vuk Jeremić iz tadašnje Narodne stranke, zajedno sa Mikijem Aleksićem. Govorili su o planovima države da kompaniji Milenijum tim prepusti ulaganja u specijalne bolnice, hotele i čak kupovinu Instituta „Jaroslav Černi“, priseća se Mihajlo Stojković, glavni i odgovorni urednik portala InfoVranjske.
Redakcija je, kao i nekoliko drugih medija, prenela političke izjave — bez komentara i dodatnih interpretacija. Ubrzo je usledila tužba. Kompanija Milenijum tim tražila je 100.000 evra odštete zbog navodne povrede ugleda. Pored redakcije, tužen je i tadašnji urednik Saša Stojković, od koga je traženo dodatnih 10.000 evra.
„Poruka je bila jasna – možemo da vas tužimo koliko god puta hoćemo, imamo novca. Možemo da izgubimo, pa opet da tužimo“, kaže Mihajlo Stojković.
Iako je Milenijum tim kasnije smanjio tužbu na 200 evra, cena žalbe na prvobitni iznos bila je previsoka za redakciju sa svega nekoliko zaposlenih.
„Mi smo tada prvi put čuli za izraz SLAPP tužba. Danas ih je sve više. Ako ništa drugo, bar nismo više naivni“, zaključuje Stojković.
Podsećamo da je kompanija Milenijum tim tužila i redakciju JugPresa iz Leskovca, nakon što je ovaj medij preneo izjave sa konferencije iste stranke. Nije tužen nijedan politički predstavnik koji je izneo sporne tvrdnje – među njima i Miroslav Aleksić i Vuk Jeremić – već isključivo novinari. Tražena je odšteta od po 100.000 evra i dva miliona dinara za „duševni bol“. Sudi se u Beogradu, uprkos tome što je medij lokalni, a podnosioci tužbe se ne pojavljuju na ročištima.
„Mi smo samo radili svoj posao, preneli saopštenje. Milenijum tim nas nije ni demantovao, samo nas je tužio“, kaže Ljiljana Stojanović, urednica JugPresa.
Pištaljka: Četiri tužbe Aleksandra Senića
Istraživački portal Pištaljka suočava se sa četiri tužbe koje je podneo političar Aleksandar Senić. Nijedna od njih ne osporava činjenice iz tekstova, koji su zasnovani na dokumentima Agencije za privredne registre (APR).
„Senić nas je tužio četiri puta. Ni u jednoj tužbi ne demantuje ništa. Naši tekstovi su dokumentovani. Pišemo samo kada imamo dokaze“, kaže urednica Pištaljke, Dragana Matović.
Teme tekstova bile su imovina članova njegove porodice, a Senić je tokom jednog suđenja čak preneo imovinu sa dece na suprugu — što, kako navodi Matović, samo potvrđuje povezanost sa spornom imovinom.
Jedna tužba podneta je nakon što je novinarka Pištaljke, Snežana Đurić, govorila o ovom slučaju u emisiji na televiziji N1. U tom procesu, kako kaže Matović, bilo je brojnih neregularnosti, poput pokušaja da se slučaj premesti u Topolu, gradu u kojem Senić ima mnogo veću moć, obzirom da je dva puta bio biran za odbornika opštine Rača koja spada u nadležnosti Osnovnog suda u Aranđelovcu – sudske jedinice u Topoli.
„On ne osporava činjenice o kojima govorimo. On osporava naše pravo da o tome pišemo. To je suština svega“, kaže Matović.
Pištaljka se suočava i sa drugim tužbama. Jednu je podneo Dragan Đilas zbog teksta o firmama povezanim sa prodajom medijskog prostora, a drugu Vladimir Antić, generalni sekretar Veslačkog saveza Srbije, koji traži dve godine zatvora jer je portal objavio da ih je tužio — sa njegovom zvaničnom fotografijom sa sajta.
Sve redakcije ističu isti problem: sudski postupci troše vreme, novac i živce. Umesto da istražuju, novinari provode dane po sudnicama, dokazujući da su radili svoj posao.
„Kada vas neko tuži za 100.000 evra, a zna da ne može da dobije, to nije zaštita časti. To je pokušaj gušenja“, kaže Stojković.
„Oni tim tužbama samo pokušavaju da nas zastraše, da nam oduzmu vreme. Svako suđenje nam remeti posao“, zaključuje Matović.
Iako se čini da je cilj ovih tužbi da novinare iscrpe, demorališu i primoraju na samocenzuru, ono što se iz svih ovih slučajeva izdvaja kao zajednička nit jeste odlučnost redakcija da istraju. Sve dok država ne obezbedi mehanizme zaštite od SLAPP tužbi — i dok sudovi ne počnu da prepoznaju njihovu suštinu — borba protiv zloupotrebe pravde ostaje na plećima pojedinaca i redakcija. A oni, uprkos svemu, nastavljaju da pišu. Ne zato što im je lako, već zato što ne pristaju na ćutanje.
