Društvo namćora, baksuza i ugursuza „Dobra narav“, u saradnji sa Turističkom organizacijom Grada Kruševca, proslaviće večeras svoju slavu, Deveti tornik, u restoranu „Lunar“.
Društvo baksuza, ugursuza i namćora „Dobra narav“ ove godine obeležava 30 godina od obnavljanja rada. Za protekle tri decenije ova neobična dobrotvorna organizacija obezbedila je odeću za više od 2.000 đaka iz Kruševca i okoline.
– „Dobra narav“ je osnovana na Svetog Tomu 1929. godine, a osnivači su bile ugledne kafedžije, trgovci, zanatlije iz Kruševca. Po uzoru na „Kolo srpskih sestara“ želeli su da naprave društvo koje će činiti dobra dela i pomagati siromašne đake. Pošto su za sebe govorili da su baksuzi i namćori odlučili su da im slava bude Deveti tornik po Božiću, jer je to, po verovanju, najbaksuzniji dan u godini, a svake godine obezbeđivali su odeću za 13 đaka, jer je 13 baksuzan broj. – objašnjava Zvonko Rajković čiji je deda bio osnivač „Dobre naravi“, a otac učestvovao u njenom reaktiviranju 1987. godine.
Baksuzi i namćori iz „Dobre naravi“ sastajali su se u čuvenoj kruševačkoj kafani „Takovo“. Na Deveti tornik svi bi sedeli okrenuti leđima stolu i jedni drugima, a ko prvi progovori plaćao je kompletan ceh. Lokalni mangupi su, znajući za pravila društva, svake godine smišljeno prvocirali jednog od članova, dok ne bi progovorio. Izmislili su i „Baksusko kolo“ u kojem igraju okrenuti na različite strane.
– Posle Drugog svetskog rata rad društva je praktično bio zabranjen, a obnovio ga je doktor Dobrivoje Boba Lisinac pre 30 godina u okviru Društva ljubitelja starina i umetnosti. Svake godine, na slavi, trudimo se da podsetimo na stare Kruševljane i zanimljive priče iz prošlosti. – dodaje Zvonko Rajković koji je predsednik „Dobre naravi“ već 20 godina.
Jedan od predratnih članova „Dobre naravi“ bio je i predsednik opštine Krsta Novaković. Iako je tokom rata spasio nekoliko jevrejskih porodica, zašta je posmrtno dobio najviše priznanje Izraela, komunistička vlast ga je osudila. Ješa Novaković, Krstin rođeni brat, je streljan na Bagdali 1944. godine, a njegov sin Novak Novak(ović), poznati scenarista, zbog toga decenijama nije dolazio u Kruševac. Došao je tek 1989. godine, na slavu „Dobre naravi“.
Svaku slavu „Dobre naravi“ obeleži poneka zanimljiva dogodovština, a anegdote se prepričavaju godinama.
– Pre nekoliko godina u poslednjem trenutku smo za lutriju dobili na poklon prase. Pošto nije bilo vremena za prepravku listića, objavio sam da će prase dobiti onaj učesnik zabave koji pokaže taštinu fotografiju. Posle pola sata javio se čovek koji je u novčaniku imao fotografiju svoje tašte. Ispostavilo se da mu je tašta umrla, a on je nosio fotografiju, jer je išao da joj naruči spomenik. – priseća se bizarno – zabavne priče Zvonko Rajković.
Sav novac koji prikupi „Dobra narav“ troši na oblačenje đaka slabijeg imovinskog stanja. Svake godine između 40 i 50 đaka kruševačkih osnovnih škola dobije novu odeću koju sami biraju u buticima, a uručuje im se na Vrbicu. Humani ugursuzi i baksuzi za dvoje maturanata obezbeđuju matursko odelo ili haljinu.
Comments are closed.