Ukoliko ste žena u Srbiji, naredna priča će vam biti poznata.
Muškarac, često na poziciji moći, seksualno uznemirava ili zlostavlja ženu godinama. Žrtva trpi zbog najrazličitijih razloga koji su očigledni: stid, strah od osude okoline, strah od gubitka posla i slično. Nakon nekog vremena žena javno prizna uznemiravanje.
Zatim se ne dogodi ništa. Ako se i dogodi nešto, to je najčešće minimalna kazna koja ne doprinosi umanjenju bola žrtve. Iako je ishod ove priče poznat i pre njenog početka, slučaj Marije Lukić, bivše sekretarice predsednika opštine Brus Milutina Jeličića „Jutke“, podsetio je na bolnu istovetnost sudbine velikog broja žena u Srbiji.
Marija Lukić je prošle godine Jeličića optužila za višegodišnje seksualno uznemiravanje, ucenjivanje i zlostavljanje. Ona je na svom Fejbuk profilu objavila čitavu dvogodišnju prepisku sa Jeličićem, a nakon nje javilo se još 6 žena koje su prijavile Jelačića za slično uznemiravanje. Krivična prijava podignuta je samo zbog optužbi koje je Lukić iznela, a nakon dva odlaganja suđenje je počelo u Brusu.
Suđenje je bilo zatvoreno za javnost što je skandal za sebe, ali je još šokantnija bila odbrana Jeličića. „On je danas saopštio da je njegov manir da ljubi žene po firmi, smatrajući da je to deo komunikacije. Onda je izmišljao da su nudile seks, veći broj od tih žena, pa je među njima i oštećena”, rekao je za N1 Borivoje Borović, advokat oštećene.
Jeličić je član SNS-a, a na proslavi dana opštine (nakon optužbi) on se naročito zahvalio “predstavnicima sudstva i tužilaštva” čime su potvrđeni strahovi mnogih da će suđenje predsedniku opštine u toj istoj opštini imati samo privid nepristrasnosti.
Seksualno uznemiravanje je u različitoj meri svetski problem, ali postaje još gore u zemlji gde je vladavina prava samo misaona imenica i gde je partijska podobnost krajnje merilo pravde. Izvesno je da će SNS šititi Jeličića sve dok je politički neophodan i dok javni pritisak ne bude preveliki. Ali SNS radi još jednu stvar koja je naročito licemerna.
U većini neslobodnih zemalja, poput naše, ukoliko vlast okreće glavu od seksualnog uznemiravanja, onda najčešće o pitanjima ženskih prava ćuti i ne izjašnjava se. Vladajuća stranka u Srbiji međutim bira da na sva zvona ističe da se bori za jednakost žena i kako su žene u toj stranci žrtve seksizma i neprimerenih komentara od strane političkih neistomišljenika.
Tačno je da su neki članovi opozicije poput Željka Veselinovića imali seksističke komenatre i uvrede na račun žena. S druge strane, poruka SNS-a da se oni bore protiv nasilja nad ženama izgleda groteskno i neuverljivo kada ćute na optužbe protiv jednog svog člana i kada je ta ista partija omogućila sistem u kojem je predsednik opštine dovoljno moćan da utiče na sudski proces koji se vodi protiv njega.
“Da li je ovo samo jedna demagoška saga? Da li zaista sankcionišete ovakvo ponašanje nad ženama? Žao mi je, ne izgleda tako”, rekla je Lukić u otvorenom pismu javnosti i državnim funkcionerima.
Svima je jasno da je borba SNS-a protiv nasilja nad ženama velikim delom demagogija i propagandni potez koji je koristan u trenutnom političkom trenutku. Zorana Mihajlović, Marija Obradović i druge članice vladajuće partije izabrale su da se ne oglašavaju po ovom pitanju što dovoljno govori o solidarnosti, iskrenim naporima i borbi za jednakost.
Stoga, ukoliko SNS ne planira da uradi nešto ozbiljnije po ovom pitanju neka makar ostanu tihi jer je sve drugo otvorena uvreda žena koje su bile žrtve Jeličića i sličnih moćnika.
Marija Lukić je nakon objavljivanja optužbi bila žrtva različitih pretnji, a Jeličić joj je u poruci rekao da “njega štiti Vučić”. Treba imati na umu da ona i dalje sa porodicom živi u Brusu koji je mala sredina i u kojoj Jeličić ima ogromnu moć.
Zbog svega ovoga njeno priznanje je još veći podvig i čin izrazite hrabrosti. Biti spreman na sve moguće negativne posledice koje dolaze sa tim pokazatelj je neustrašivosti, ali i količine patnje koju je pretrpela. Marija Lukić je smogla snage da progovori o problemu velikog broja žena kojima je ta hrabrost iz opravdanih razloga nedostajala, a na njenom primeru se vidi da ovakva priznanja podstiču i druge žene da urade isto.
Međutim, ovde ne može biti kraj. Zbog sličnih skandala žene širom sveta podigle su svoj glas i protestovale, zahtevale smenu odgovornih i šire sistemske promene. Uz sve svoje probleme,pokret je učinio da se ostvari makar delimično poboljšanje tako što je ukazao na sveprisutnost seksualnog uznemiravanja.
Slučaj Marije Lukić je pravi trenutak da se pokrene javnost i da se traži pravda za žrtve. Javni pritisak je jedini način da se nešto dogodi jer promena iznutra, koju bi vodile žene poput Zorane Mihajlović, očito neće doći.
Ukoliko je ipak širi protest zbog seksualnog nasilja nerealan u trenutnoj političkoj situaciji, postoji još jedna stvar koju možemo da uradimo kako primer iz Brusa ne bi ostao samo sudski postupak, a to je deljenje sličnih iskustava. Nažalost, većina žena u Srbiji je u nekoj meri preživela nešto slično ili zna nekoga kome se ovo dogodilo, a kada podelimo i razgovaramo o tome, javno podsećamo ostale žene da nisu same.
Moje iskustvo sa seksualnim uznemiravanjem se dogodilo u srednjoj školi i srećom nije ostavilo psihološke posledice, ali sam tokom godina čula stotine priča u kojima je izazvalo ozbiljne mentalne probleme.
Minimum koji možemo da uradimo jeste da javno ili makar svojoj porodici ispričamo šta nam se dogodilo i ohrabrimo druge žene da urade isto. Prekinuti ćutanje o fizičkom i mentalnom zlostavljanju koje žene trpe je prvi korak ka stvaranju drugačije stvarnosti u kojoj će ispovest Marije Lukić biti izuzetak, a ne pravilo.
Izvor: Talas.rs
FOTO: N1
Comments are closed.