Srbija među najzagađenijim zemljama u Evropi!

Doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić izjavila je za N1 da je Srbija među najzagađenijim zemljama u Evropi.

Ona je podsetila  na procenu Fiskalnog saveta da je u narednih 10 do 15 godina, u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu potrebno uložiti oko 8,5 milijardi evra iz budžeta.

Stanišić je u Novom danu TV N1 rekla da se studenti iznenade kada im kaže da je Srbija jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi i da je najčešće pitaju kako je moguće da je zagađenje vazduha toliko veliko kada nemamo razvijenu industriju.

Objašnjava da veliki problem postoji sa Elektroprivredom Srbije, jer distributivna mreža pravi ogromne gubitke, dok se u proizvodnji struje najviše oslanjamo na fosilna gorivva, odnosno niskoeneergetski ugalj – lignit – koji produkuje veliko zagađenje vazduha.

Faktori koji utiču su, kako kaže, i industrija sa zastarelim tehnologijama i stari automobili, ali i geografski položaj, budući da je Srbija daleko od oekanskih čistih struja.

“Države blizu okeana imaju čist vazduh ne samo zato što vode računa, nego i zbog toga što stižu čiste okeanske struje. Imate primer Kube, gde ljudi žive preko 100 godina, a jedan od razloga je čist vazduh”, istakla je Stanišić.

Investicije u zaštitu životne sredine su stoga neodložne, a na njih obavezuje i Poglavlje 27 u procesu pridruženja Evropskoj uniji. U protivnom, država rizikuje da plaća penale za zagađenje životne sredine.

EU od zemalja članica očekuje da izdvajaju od dva do tri odsto BDP-a u zaštitu životne sredine, dok je u Srbiji to trenutno oko 0,7 odsto, podseća Stanišić i dodaje da je za nove članice Unije ranije postojao prelazni period za ispunjavanje svih uslova, dok se sada očekuje da svaka država, čim formalno pristupi Uniji, ispunjava sve propisane standarde ili iskazuje bar jasne namere da ih reši u kratkom periodu.

“Zvaničnici EU su jasno stavili do znanja da se očekuje da se država oslanja na sopstvena finansijska sredstva pri implementaciji ekoloških propisa”, rekla je gošća Novog dana, ističući da to znači da ne treba očekivati velike donacije za tu oblast.

Najviše novca, kako kaže, potrebno je za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Trenutno se prerađuje tek negde oko 10 odsto otpadnih voda, dok ostatak neprečišćen završava u rekama koje protiču kroz Srbiju, a u nekim mestima se ta ista voda koristi za piće.

Najgori kvalitet vode je, kako kaže, u Vojvodini, i to ne samo zbog otpadnih voda, već i zagađenja poljoprivrednog zemljišta, tako da su u podzemnim vodama, koje se koriste za snabdevanje građana, prisutni teški metali i pesticidi.

Ako su otpadne vode najskuplji, onda je komunalni otpad najvidljiviji problem, ukazuje Stanišić i podseća da u Srbiji ima oko 3.500 divljih deponija na koje se odlaže otpad koji ne može da se raspadne dugi niz godina, pa i vekova.

Plastičnim kesama je npr. potrebno i po hiljadu godina da se raspadnu, kaže Stanišić i ukazuje da čak ni papirne kese nisu rešenje jer još više zagađuju prirodu, teže su, proizvode veću količinu otpada, i ne mogu da se koriste više puta.

“Pravo rešenje je reciklaža, ali za to je potrebno razvrstavanje, sistem za reciklažu. I potrebno je podići nivo svesti građana da razumuje da treba da koriste pamučni ceger. Prosečan Srbin oko 500 kesa godišnje potroši”, podsetila je ona.

Iako ljudima kazne prvo padaju na pamet, preventiva je nekad jeftinija i bolja, kaže Stanišić.

“Građani moraju da shvate. Ljudima je teško da prihvate da postoje druge teme, osim egzistencijalnih, koje zavređuju pažnju. Za njih je svako odricanje preveliko, ali treba im približiti da ta odvajanja nisu besmislena. Važna su za zdravlje i život budućih generacija”, poručila je dr Svetlana Stanišić.