Zoran Bihać, reditelj kontroverznih spotova grupe “Rammstein”: “MTV je umro ali video spotovi neće nikada!”

Zoran Bihać (51), nemački reditelj muzičkih i komercijalnih spotova srpskog porekla, nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Poklonici ga smatraju kreativnim genijem. Kritičari mu zameraju da u njegovim spotovima ima previše nasilja, mizoginije, seksa…

Studirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Štutgartu i Filmskoj akademiji Baden-Virtemberg u Regensburgu. Sredinom 90-tih godina prošlog veka osnovao je producentsku kompaniju “Flaming Star”, a javnosti je poznat po dugogodišnjoj saradnji sa rok – grupom “Rammstein” i njenim pevačem Tilom Lindemanom, kao i sa drugim muzičarima poput  “The Fantastic Four”, “Emigrate”, “Tokio Hotel”, K.I.Z., Herbertom Grenemajerom…

Radio je brojne reklamne spotove za najpoznatije svetske kompanije IKEA, Toyota, Nike, Volvo, Mercedes, Movistar, Volksbank, Bet at home, KFC, Jim Beam,Vodafone, ali i za mega – popularnu video igricu “World of Tanks”.

Trenutno predaje na Filmakademie Baden-Vurttemberg u Ludvigsburgu i u UDK u Berlinu.

Šta ste prvo počeli da radite – muzičke video klipove ili komercijalne reklame?

– Prvo sam počeo da radim videoklipove. Pre toga sam radio ilustracije za omote ploča. Jednog dana sam trebao da radim ilustraciju za “E-Rotic”. Grozna muzika, ali jako popularna u to vreme. Nisu imali pravog realizatora, a hteli su da uradim crtani film video – klip. To je bilo jako uspešno, tako da sam odradio ukupno šest klipova. Muzika mi se baš i nije sviđala, pa sam pitao urednike da mi daju nešto pravo. Dobio sam hevi – metal bend čiji klip sam snimio u Indiji, u Bombaju. Tako je sve počelo. 

Šta je teže raditi – muzičke video spotove ili komercijalne reklame?

– Raditi komercijalne reklame je kao biti političar. Mora da se nađe puno kompromisa, puno ljudi ima uticaj na ideje i režiju. To bi bilo u redu  kada bi svi bili zadovoljni svojim životom, jer ja volim timski rad. Međutim, ima puno ljudi koji vole da “popuju” zbog sujete. U poslednje vreme reklama više nije hrabra kao što je bila. To može da se vidi i po nagradama u Kanu. To je zato što motor za rad više nije kreativnost, već strah. Svi se plaše da ne izgube klijenta, da ne izgube sigurnost.

Sasvim je druga stvar kada se radi muzički video. Naravno, izdavač gleda da se dobro proda njegov umetnik i bilo je puno klipova gde se oseća marketing – guy. “Hajde, treba da bude lepa, lipsync i tako dalje”. Pogovoto u rep i ritam&blues video klipovima. Zato me to i ne interesuje. Ali, pravi, veliki rap i R&B umetnici insistiraju na kreativnosti. To su sada ukapirali. Na primer video klipovi Kendrika Lamara su superkreativni i bez marketing pravila. Jedino pravilo je da se iskaže dobrom idejom.

Zoran je široj javnosti najpoznatiji kao reditelj kontroverznih spotova svetske atrakcije “Rammstein” za pesme “Mein Teil”, “Rosenrot”, “Mein Herz Brennt”…

Kako je započela vaša saradnja sa grupom “Rammstein” i kasnije Tilom Lindemanom i Ričardom Kruspeom na njihovim solo projektima?

– Pozvali su me i rekli da imaju pesmu “Links 2-3-4” i da žele video. Želeli su da iskažu svoj politički stav. Oni su više levo, ne vole desničarske ideologije. Radio sam za njih nešto totalno novo, metaforu sa mravima i to im se jako svidelo, pošto sam uradio posao sa nekonvencionalnom idejom. Sa životinjama. Od tada me uvek zovu ako je nešto malo kontroverzno ili ako im je potreban neki novi pogled na temu… Hvala Bogu…

Kakve su vaše veze sa Balkanom? Da li ih još uvek održavate?

– Moja majka živi u Beogradu i redovno se viđimo. Bilo bi super da radim reklame u Srbiji, jer bih onda mogao da je češće posećujem. Ne bih želeo da zvučim blesavo… Rođen sam u Nemačkoj, imam nemački pasoš, ali mi je krv iz Beograda. Kada sam tamo (u Srbiji, prim.aut.), znam i osećam to i zahvalan sam zbog toga.

Koji spot pamtite zbog onoga što se dešavalo na snimanju?

– “Mein Teil” od “Rammstein”. To je bilo za svakog, članove filmskog tima i muzičare, jedna jako posebna stvar. Jedan doživljaj koji niko neće da zaboravi dok je živ.“Rammstein” fanovi znaju o čemu pričam.

U ovom spotu sam zaronio u novi svet ideja, kreativnosti, pošto sam tekst transformisao na metaforički način, kao kada sam počeo sa teatrom. Mislim da su “Rammstein” tada prvi put našli svoje granice koje su prešli. Pogotovo Till, Olli i Schneider. Žrtvovali su se za ideju bez sujete, taštine, ega… Najvažnija je ideja. Za to ću im uvek biti zahvalan.

Mnogi smatraju da u vašim radovima ima previše nasilja i erotike?

– Dobro smatraju. Biće i još više.

Da li su muzički video spotovi i komercijalne reklame uspeli da se izbore za svoj status kao umetnički izraz ili su i dalje potcenjeni od strane „ozbiljnih“ filmskih umetnika?

– Skoro svaki veliki režiser u Hollywoodu, ili ko zna gde, je radio muzički video i reklame. To neće nikada izumreti. MTV je umro, televizija takođe, ali nikad neće muzički video, pošto svi to vole i potrebno je muzičarima. Reklame sada mogu da se uče na filmskim fakultetima. Ja predajem u Filmakademie Baden Württemberg i moji studenti su dobili sve značajnije nagrade za reklame. Znači da je respekt prema reklami kudikamo veći nego što je to bilo pre.

Šta najviše utiče na estetiku u vašim video spotovima i komercijalnim reklamama?

– Kada sam bio klinac dobio sam svoj televizor, a na program su tada bili super filmovi. Noću sam gledao sve od Felinija, Hičkoka… Svake nedelje sam sa ćaletom išao u bioskop. Gledali smo sve od Brus Lija, “Godzilu”, “Ben Hura”. Kasnije sam bio fan Voltera Hila, a jedan od mojih bogova je Džon Lendis. NJegov „Kentucky Fried Movie“ je “sveta knjiga” za sve reklame.

Jednog dana sam u bioskopu gledao „Erazerhead“ od Dejvida Linča. Imao sam 17 godina i to mi je otvorilo sasvim novi svet. Poster od „Erazerhead” još uvek visi u hodniku u našem stanu (smeh).

Da se vratimo komercijalnim reklamama. Šta je važniji cilj? Privući pažnju publike po svaku cenu ili jednostavno predstaviti proizvod koji se reklamira?

– Privući pažnju po svaku cenu je skoro uvreda. Sa reklamama hoću da pričam priče. Reklame su kao filmovi, jedna lepa iluzija. Sve je zabava i svi, i Kendrik Lamar i “Rammstein”, hoće da prodaju ploče. Muzički video je reklama za to. Današnja reklama je pop. Andy Warhol je deklarisao reklamu kao umetnost dok je sada umetnost reklama.