У периоду између два свестка рата у Крушевцу су нарочито били популарни хорови у којима је наступало више стотина певача.
У писму “Политици” од 25. јануара 1922. године непознати аутор, који се потписао као „Ирмадов“, критикује културни живот у послератном Крушевцу и каже „Ах тај лепи , весели предратни Крушевац са својим пуком војске, сталним позориштем, војним и грађанским оркестром и чувеним певачким друштвом „Цар Лазар“!“.
Културно-уметнички живот у Крушевцу се након Првог светског рата развијао споро, што је и разумљиво, узимајући у обзир материјално-економске прилике житеља али је временом постајао све интензивнији. У Крушевцу је између два светска рата деловало чак шест хорова са неколико стотина чланова. Најпознатије и најквалитетније хорове имали су Занталијско певачко друштво „Обилић“ и Певачко друштво „Цар Лазар“ али су и други хорови нису пуно заостајали.
Културно уметничко друштво „Абрашевић“ је настало 1909. године променом имена Радничко-уметничког друштва „Слобода“. Друштво је имало успоне и падове у свом раду али је увек било социјално ангажовано и трудило се да окупи што више радника. Први хоровођа био је професор Емил Мужа. Друштво је, поред хора, имало и тамбурашки оркестар.
„Време“ доноси да је 16. септембра 1928. године „Крушевачка радничко-уметничка група „Абрашевић“ приредила синоћ, на дан годишњице свог просветног рада, велики уметнички концерт са позоришним комадом. Концерт је био веома добро посећен, нарочито од стране радника“.
Још једно друштво је покушало да уметнички ангажује што више припадника радничке класе. Културно-уметничко друштво „Раднички“ је основано при Фабрици вагона у Крушевцу 1926. године. Друштво је имало велики мешовити хор и мушки октет. На првом Свесловенском фестивалу у Прагу 1937. године освојили су медаљу за „беспрекорну интерпретацију хорске музике“. Од овог друштва након Другог светског рата настао је КУД „14. октобар“.
Занимљив пут имало је Певачко друштво „Светлост“ из Бивоља. Основано је на Видовдан 1920. године у Бивољу а оснивач је био богослов Хранислав Томић, уз помоћ управитеља школе Алексе Величковића. Први председник друштва био је Живан Матић. Поводом десетогодишњице постојања друштво је организовало турнеју по Хрватској и Словенији а 1932. године наступило је на задругарским свечаностима у Бивољу, када је отворен Задружни дом.
Певачко друштво „Лазарица“ , основано 1937. године. Оснивач је био Богослав Николић а секретар Коста Качаревић. Друштво је регистровано 9. септембра 1937. године. Хор, којим је руководио учитељ Драгослав Стојадиновић, имао је 80 чланова из Лазарице и Старе Чаршије.
У Крушевцу је деловао и хор састављен од емиграната из Русије. Имао је хористе, солисте, музичаре. Хором је најдуже руководио Всеволд Гусаревич, професор латинског језика и старешина Руског сокола. Овај хор је повремено наступао у цркви Светог Ђорђа.
Извори: дневне новине „Политика“ и „Време“, монографија „Значајни људи Крушевца“ Милорада Сијића, „Енциклопедија Крушевца и околине“ Слободана Симоновића
ФОТО: У времену старог Крушевца
Comments are closed.