Danijela Jović (20) tri godine obija pragove lokalnih institucija i bezuspešno moli političare da joj pomognu kako bi sredila socijalni stan koji joj je obećan na korišćenje.
Danijelina životna priča mogla bi da posluži kao osnova za scenario filma koji bi bio kombinacija melodrame i tragedije.
– Rođena sam u selu Đunis gde sam, do svoje devete godine, živela sa majkom i najstarijim bratom. Nismo imali ni struju, ni vodu, ni grejanje, u straćari od pet kvadrata ali sam bila srećna. Drugog brata Bojana sam upoznala kada sam imala pet godina. Treći brat, Vladica, je sa šest godina otišao u Dom za nezbrinutu decu “Jefimija” i viđala sam ga samo na letnjem raspustu koji sam željno očekivala. – priča o svojoj sudbini Danijela, studentkinja Visoke strukovne škole za vaspitače.
Oca nikada nije upoznala kao i brata Dalibora koji je, kako su joj rekli, kao beba prodat. Pre 11 godina Danijelu je Centar za socijalni rad dao u hraniteljsku porodicu u Beloj Vodi jer njena majka, zbog bolesti, nije mogla da se stara o deci.
– Osam godina sam živela u hraniteljskoj porodici kada sam bila svedok nove tragedije. Sin hraniteljice, koji mi je bio kao brat, se ubio. Obesio se i to mi je jako teško palo. Ta žena je izgubila ćerku a potom i sina. Htela sam da joj se nađem ali me je Centar premestio u drugu hraniteljsku porodicu u Lazarici. – govori Danijela.
Danijela je, u međuvremenu, uspostavila kontakt sa braćom. Najstariji brat, koji boluje od epilepsije, živi u rodnom Đunisu, kod čoveka kojem pomaže da održava imanje a Bojan ima povremene poslove kao moler.
– Pre tri godine Centar za socijalni rad je meni i Vladici obećao kuću u Figinoj ulici. Kada smo došli da vidimo kuću vrata su bila zavarena pa smo unutra ušli preko komšijinog stana. To je negde oko 30 kvadrata. Nama je dovoljno ali mora da se renovira. Zgrada je stara, kupatilo obrušeno. Treba da se uloži a mi nemamo para. – objašnjava Danijela.
U poslednje tri godine Danijela bezuspešno pokušava da dobije pomoć za rekonstrukciju obećanog socijalnog stana.
– Išla sam kod gradonačelnika Nestorovića i on mi je rekao „Ako je gospodin Gašić obećao mi ćemo to da ispunimo!“. Gašića nisam lično videla ali sam htela da idem kod njega kući kako bih ga molila za pomoć. Rečeno mi je da je obećao pomoć. Ne tražim mnogo. Samo da se taj stan sredi i da tu budem zajedno sa bratom. – ističe Danijela.
U Centru za socijalni rad ističu da Danijela Jović nije dobila stan na korišćenje već da je , sagledavajući dugoročni status Danijele i Vladice kao mladih bez roditeljskog staranja ,dat predlog da se jedan deo objekta uz pomoć donatora adaptira i da se u budućnosti da njima na korišćenje.
– Ovaj namenski prostor,koji je planiran za njih, nije u funkciji za stanovanje. Nedavno je organizovan humanitarni Sretenjski bal kako bi se prikupila sredstva za ove namene.Obavljen je razgovor sa više lokalnih donatora.Izvršen je predmer i predračun potrebnih radova za rekonstrukciju objekta. U planu je više humanitarnih akcija da se pridobiju donatorska sredstva. Za sada ove mlade osobe nisu socijalno i stambeno neobezbeđene. – tvrdi Slađana Čabrić, direktorka Centra za socijalni rad.
Comments are closed.