U poslednjih nekoliko meseci Kruševljani su imali priliku da prisustvuju odličnim koncertnim nastupima Darka Rundeka, “Partibrejkersa”, “Atomskog skloništa” a u narednih mesec dana moći će da slušaju “YU grupu”, Vlatko Stefanovski Trio i još nekoliko poznatih bendova.
Ako ovoj poplavi koncerata dodamo i lokalne bendove “Treća smena”, “Blues rezervata” i “Crveni karton!”, koji su nedavno objavili albume, koncertno aktivnu “Katabaziju”, već afirmisane “Zaa” i Sanju Vučić koja će predstavljati Srbiju na “Pesmi Evrovizije”, jasno je da u Kruševcu duvaju neki sveži muzički vetrovi.
“Godinama smo čekali da gradska vlast nešto učini i podrži kvalitetnu muziku ali pošto se to nije dogodilo krenuli smo drugim putem. Zahvaljujući dobroj saradnji sa agencijama uspevamo da obezbedimo gostovanje kvalitetnih grupa ali i izvođača drugih muzičkih žanrova poput Amire Medunjanin i Divne LJubojević. Ljudi su shvatili da moraju da plate kvalitet. Cene karata nisu male ali za dobru muziku uvek postoji publika. Nisu to samo Kruševljani već i ljudi iz drugih gradova Trstenika, Vrnjačke Banje, Užica, Čačka pa čak ii z Novog Sada. – priča Goran Babić iz Kulutrnog centra.
Za koncerte Darka Rundeka i “Partibrejkersa” prodato je više od 600 karata, “Atomskog skloništa” nešto malo manje a Babić pravi zanimljivu paralelu.
“Na svim koncertima koje smo organizovali u poslednjih šest meseci bilo je oko 6.000 ljudi sa plaćenim ulaznicama. Toliko je bilo i na Cecinom Novogodišnjem koncertu na trgu koji je bio besplatan. Pre par godina top ekipa “Zvezda Granda” je jedva nakupila 500 ljudi u Hali sportova. Kruševljani znaju šta je dobra muzika i teško ih je prevariti. – zaključuje Babić.
Ivan Pelaić, frontmen grupe “Treća smena” smatra da u “Kruševcu postoji potražnja za rokenrolom ali je ona uglavnom rezervisana za starije generacije”.
“Mlađe generacije, nosioci kreativnosti, su izostali. Možda je to zbog pomalo nerealnih cena karata za naše uslove a možda i zbog očigledne strategije da se urbana kultura grada poistoveti sa programom seoske diskoteke organizacijom besplatnih događaja masovnog mejnstrima kafanske zabave. Nije teško zaključiti na koju stranu će se jedan omladinac u gradu bez posla odlučiti da krene ako mu ponudite besplatni događaj na trgu ili koncert od 1000 dinara. A šta ako želi da povede još nekog…?- priča Pelaić i dodaje – Možda su ipak bolja slika koncertna dešavanja u “Zamajcu”. Tu može da se čuje ozbiljna muzika. Ono što se trenutno dešava na srpskoj RnR sceni jeste stvaranje mlađe generacije nosilaca rokenrola uz poštovanje i blagoslov legendarnih bendova koji, koliko mi se čini, aktivno učestvuju u svemu tome, i stvaralački i kao podrška.
Pelaić tvrdi da se mnogo kvalitetnih mladih bendova se pojavilo u skorije vreme u Srbiji a upravo tu svoje mesto traže i Kruševljani.
“Sa manje ili više uspeha u medijskom predstavljanju, u skladu sa mogućnostima koje se tiču koncertnih promocija, svi ovi bendovi se trude da predstave svoj rad što širem krugu ljudi. To pokazuju ne sama njihova izdanja već i ozbiljna sredstva uložena u video-prezentacije. Ono sto nedostaje jesu učešća na festivalima,a to iziskuje dodatni rad, specifičan po mnogo čemu,a pomoć u tome ne mogu dobiti u Kruševcu. Da bi se stiglo do toga vraćamo se na ulaganje određenih sredstava kako bi se napravili korisni kontakti… Da rezimiramo. I što se tiče koncerata i što se tiče bendova kruševačka scena se svodi na entuzijazam. Kako bendova tako i publike. Pa ko koliko izdrži…- zaključuje Pelaić.
Vladica Radojević, gitarista i pevač “Blues rezervata” kaže da je “rokenrol oduvek u Kruševcu”.
“Bendovi imaju dobre baze a to je za rezultat imalo i objavljivanje pomenutih albuma, plus je nekoliko ozbiljnih albuma iz različitih podžanrova uveliko u priremi. Na koncerte “velikih” bendova dolazi priličan broj ljudi, Brejkersi su napravili istinski trijumf, ali je problem što su to uglavnom starije generacije. Količina dešavanja je za respekt ali je poseta na koncertima neafirmisanih i manje afirmisanih grupa uglavnom slaba, uz publiku koja malo zna o ponašanju na koncertima. Štaviše, došli smo u situaciju da se rokenrol više svira nego što se sluša, što nije dobro”, ističe Radojević.
On naglašava da su nove generacije, uz opštu dostupnost svega i svačega, nesvesne otkrivalačke strasti koju muzika nudi, a među zaista mladima ne postoji iole ozbiljan procenat onih koji idu na rok koncerte a kamoli spremnost da se plati ulaznica koja košta koliko i flaša piva.
“Imamo situaciju da u podrumima klubova sviraju bendovi koje gleda dvadesetak ljudi, iako je ispred kluba više stotina ljudi, a ulaz je besplatan. To znači da u sadašnjoj duhovnoj klimi nešto debelo ne valja. Kruševac se kreativno potvrdio, ali je kao mesto za svirke na mapi srpskih rokenrol gradova, što kažem iz iskustva nekog ko je svirao i u Srbiji i van Srbije, na debelom začelju, uz možda jedino Veliku Planu”, tvrdi Vladica Radojević.
Vladica Ristić, harizmatični pevač grupe “Crveni karton!” je još oštriji u analizi kruševačke muzičke scene.
“Meni sve ovo liči na ono kad u bolnici pacijenta koji je odavno pao u komu održavaš živog na aparatima. Tačno je to da je nekoliko bendova izbacilo albume ali ako uzmemo u obzir da je Kruševac 90-tih imao preko dvadeset aktivnih bendova ovo sve deluje kao kad bi u proleće došla samo jedna lasta, a svi znamo da jedna lasta ne čini proleće. Mislim da Krusevac ima rokenrol publiku ali ekipa iz devedesetih se sad bavi preživljavanjem a njihova deca, koja bi i išla na koncerte, u većini slučajeva nema kintu. Kruševac je bio na odlicnom putu da oživi sa MMF-om (Međunarodni muzički festival) 2010. i 2011.godine ali su tu priliku upropastili politički zapošljeni ljudi u KCK-u. Tada je u grad došao legendarni punk bend GBH ali nisu svirali zato što im nije isplaćen honorar. Tako da ovi bendovi koji su bili skoro i koji dolaze, svaka čast i poštovanje za muzičare, ali je ovo sve već viđeno….Reanimacija neuspela!“, izričit je Ristić.
Comments are closed.