Projekat “Pomoć u kući u Ćićevcu za one kojima je najpotrebnija” realizuje se u Ćićevcu već 20 meseci a usluga “pomoć u kući “ulazi u jedanaesti mesec realizacije.
O tome kako svoj posao doživljavaju gerontodomaćice, razgovarali smo sa Milenom Živković- Bebom, jednom od 10 gerontodomaćica angažovanih na ovom projektu.
“Po struci sam strukovni fizioterapeut. Moje profesionalno opredeljenje me je i usmerilo na put gde sam uvek na strani nemoćnih i slabijih, te otuda ja u ovoj priči. Imam jako puno interesovanja u životu i veliku širinu angažovanja na raznim poljima. Pored ovog posla radim i korektivnu gimnastiku sa decom, rehabilitaciju ortopedskih iIi neuroloških oboljenja i stanja, pisanje za decu, edukacija , pomoć i podrška ženama izloženim nasilju kao i pomoć i podrška marginalizovanim grupama …Aktivista sam u nekoliko udruženja i jedino što me čini srećnom jeste osmeh i sreća ljudi koji me okružuju jer to je energija koja mene hrani!”, ističe na početku razgovora Beba.
Beba je i ranije radila kao gerontodomaćica u projektima koji su realizovani u Opštini Ćićevac.
“Sve je počelo od projekta podržanog od strane UNICEF-a koji se zanivao na pomoći i podršci deci i roditeljima dece sa smetnjama u razvoju u kućnim uslovima. Nastavljali su se slični projekti u kojima su se menjali krajnji korisnici i donatori. Projekat finansiran od strane Ministarstva za rad,socijalna i boračka pitanja , na kome smo pomoć i podršku pružali licima sa mentalnim smetnjama starijim od 18 godina , zatim pomoć i podrška u kućnim uslovima usmerena na staračka ,samačka domaćinstva...”, nabraja Beba.
Milena spada u grupu sertifikovanih gerontodomaćica. Šta to konkretno znači za nju?
“Ja sam neko ko voli da uči, napreduje, stiče nova znanja i veštine i sve naučeno primenjuje, tako da zaista volim da prođem kroz sve obuke za koje mi se pruži prilika jer na taj način ili stičem nova ili sa drugim polaznicima razmenim već postojeća iskustva. Učenja nikad dosta jer sve naučeno može da se usavršava i u nekim prilikama kod različite kategorije i vrste korisnika različitih socijalnih usluga može da se primeni”, kaže nam uz osmeh Milena – Beba.
Iskustva kroz realizaciju projekta “Pomoć u kući u Ćićevcu za one kojima je najpotrebnija” bila su različita.
“Šarenolikost životnih priča korisnika, kao i njihov zdravstveni i socijalni status, dovode do potpuno individualnog pristupa svakom korisniku. Moj zadatak je da im u njihovom prirodnom okruženju (domaćinstvu) pružim pomoć oko svega što oni sami ne mogu i pomoć u svemu što oni delimično mogu sami.
Posebno je važno pružiti im ohrabrenje i podršku ka, koliko je moguće, njihovoj većoj samostalnosti. Pored fizičkih poslova u kući i različitih nabavki, nege i kontrole terapije, posredovanja u zdravstvenim i institucionalnim kontaktima, tu su i zadovoljavanje svakodnevnih potreba za razgovorom, toplim rečima podrške i razumevanja i drugim socijalnim i kulturnim kontaktima…“
Na ovom projektu Milena ima petoro korisnika o kojima brine.
“U početku sam obilazila jednu korisnicu u Pojatama, tri u Ćićevcu i jednu u Braljini, ali pošto je baka iz Pojata otišla kod svojih srodnika, dobila sam drugu korisnicu iz Ćićevca.
Korisnici se vezuju za nas. Evo sada, kada ih pripremamo za prestanak ove usluge, jako im teško pada, jer smo im zaista od velike pomoći. Starost je sama po sebi jako teška, još ako nema ili su srodnici daleko, takve osobe se osećaju usamljeno i odbačeno, pa ih ja vidim u stanju jedne potpune nemoći. Zato je njihovo vezivanje za nas, koje im svakodnevno ulazimo u domove jako veliko.
Ja sam dosta senzitivna na takve osobe pa se jako i ja vežem. Evo, godinu dana unazad preživljavamo njihove živote i potpuno je nemoguće ne vezati se. Često i nakon prestanka projektnih aktivnosti, odnosno pružanja usluge, održim kontakt sa svojim korisnicima. One koji su teritorijalno blizu i dalje povremeno obilazim,a sa onima koji su udaljeni održavam telefonski kontakt”, dodaje Beba.
Da li ste imali i neka negativna iskustva?
“Negativnosti u ovom poslu su često moguće jer je sam sklop korisnika takav da se sretnemo i sa demencijom i težim bolestima, što ume da poveća razdražljivost korisnika. Korektnim ponašanjem , savetom od strane stručnog radnika i jednostavno razumevanjem starosti i šta ona sobom nosi, pronađu se tehnike za lakše prevazilaženje nesporazuma i negativnosti…“
Korisnici bi voleli da i dalje imaju pomoć gerontodomaćica iako se projekat završava.
“U razgovorima sa korisnicima stiče se jasna slika o neophodnosti prisustva ovakve usluge u lokalnoj zajednici, odnosno u kućama naših korisnika. Vrlo rado bi pristali na takav vid usluge. Sudeći po interesovanju čak bi se, možda, stvorila situacija da se formiraju liste čekanja. Recimo, komšije koje nas vide da obilazimo korisnike, raspituju se kako doći do usluge. Znači broj korisnika bi se i povećao…“
Projekat finansira Evropska unija uz sufinasiranje opštine Ćićevac sa 10%.
“Obaveštena sam od svojih nadređenih i preko medija o tome ko je donator ali nisam sigurna da sam baš svim korisnicima uspela da objasnim da je to tako.Za njih je najvažnija činjenica i saznanje da neko brine o njima”, zaključuje Milena.
Milena kaže da bi volela da nastavi da radi posao gerontodomaćice.
“Volela bih da se spektar rada malo proširi na rehabilitacionu negu korisnika. Na primer, ja, kao fizioterapeut, kod skoro svih mojih korisnika primećujem, što i njihove dijagnoze potvrđuju, jako otežano kretanje i funkcionisanje, pa mislim da bi im značila i takva usluga i pomoć. Korisnici i sami imaju mnogo želja i ideja, pa smatram i da bi anketa među njima mogla poslužiti da se zaista istraže i definišu i zadovolje njihove osnovne ljudske potrebe. Naravno, uz humanist nas,koji bismo o njima brinuli”, završava svoju priču Beba
Projekat ’’Pomoć u kući u Ćićevcu za one kojima je najpotrebnija’’ realizuju u parrtnerstvu Opština Ćićevac i Udruženje gradjana za podršku evropskim integracijama ’’Evrokontakt’’ iz Kruševca, a finansijski ga je podržala Evropska unija.
Comments are closed.