Велики број грађана није упознат са детаљима како могу да покрену одређену иницијативу на локалном нивоу а учешће у локалном политичком животу обично се завршава након изласка са гласачког места.
Локалне власти у Расинском округу се, према подацима до којих смо дошли, не труде превише да информишу грађане који, иначе, мало знају о процедури која је често компликована а искуства организација цивилног друштва су, углавном, негативна.
У Статуту Града Крушевца читав један одељак, односно десет појединачних чланова, третирају непосредно учешће грађана у вршењу послова града. Грађани имају право да непосредно учествују у вршењу послова града грађанском иницијативом, на збору грађана и референдумом.
За покретање грађанске иницијативе потребни су потписи од укупно 5% грађана уписаних у бирачке спискове. Предлог за расписивање Градског референдума могу поднети најмање 10% бирача са подручја Града, најмање једна трећина одборника градске скупштине или Градско веће.
Удружење грађана за подршку европским интеграцијама “Евроконтакт” постоји од 2007. године и у претходних 15 година имало је различита искуства са локалним самоуправама у Расинском округу.
“У Крушевцу смо имали неколико иницијатива. Заједно са седам организација цивилног друштва 2011. године смо поднели иницијативу за измену одлуке о народним иницијативама будући да је тада била важећа одредба да је потребно да се прикупи 25% потписа свих грађана за неку иницијативу. У Крушевцу би то било 30.000 потписа што је више него што је потребно за неки законски предлог у Скупштини Србије. Ми смо предложили да тај праг буде 5% и локална скупштина је то усвојила. Да ли је то после примењивано? Нисам чуо да је нека иницијатива у последњих 17 година покренута”, прича Ненад Крстић, председник “Евроконтакта”.
Једна од иницијатива у којој је учествовао и “Евроконтакт” била је да локална скупштина у Крушевцу формира тело за међусекторску сарадњу са цивилним сектором. Одлука о формирању тог савета је донета али Савет никада није конституисан!
“Доста пројеката смо урадили са локалним самоуправама. Најбоље искуство имамо са општином Ћићевац где смо реализовали неколико пројеката. Веома су ефикасни и никада нисмо доживели код њих став, који је чест, а то је препотентности локалне власти према цивилном сектору, јер они управљају локалним буџетом.
Што се тиче осталих локалних самоуправа у округу мислим да ту доста зависи од личног односа. Уколико лично познајете људе лакше ћете доћи до контаката, до акције. Ниједна локална самоуправа није изградила системске односе са цивилним сектором, Можда се деси да имају добре односе са неком организацијом али системски, структурно не знам да је неко то урадио”, анализира стање Ненад Крстић и додаје.
“Имали смо у Крушевцу и Краљеву иницијативу за побољшање превоза али нисмо добили одговор иако је то конкретан проблем. За Израду плана развоја Ћићевца применили смо све могуће моделе комуникације за грађане. Поставили смо модел за оне које користе интернет и друштвене мреже али и за оне који то не раде па смо имали састанке, телефонске позиве, кутије у месној заједници за убацивање писаних предлога, прилазили преко месних заједница. Мислим да је комуникација боља код оне групе људи која користи Интернет и Фејсбук. Некако се лакше одлучују да дају прилоге преко мејла. Али генерално проблем је пасиван став грађана”.
За разлику од Ненада Крстића и организације коју представља “Окулар” из Ћићевца не може да се похвали сарадњом са представницима локалне власти.
“Наша искуства су скоро увек изразито негативна. Локална самоуправа не сарађује са невладиним организацијама у нашој општини. Уколико и сарађује са некима то су организације на неки начин блиске власти. Не постоји ниједна иницијатива коју су подржали, без обзира што се ми искључиво бавимо децом и младима. Сарадња може свакако да се унапреди, пошто је нема, а искључиво је до локалне самоуправе. Ми њих редовно позивамо на све акције, уважавамо и апелујемо, али безуспешно. Скоро две пуне године ниједну нашу акцију нису ни медијски испратили, а били смо за то време на више националних медија”, са дозом резигнације констатује Александра Милутиновић, председница “Окулара”.
У подношењу различитих иницијатива и предлога предњаче организације цивилног друштва док су иницијативе неформалних група грађана јако ретке. У Крушевцу је у последњих неколико година забележено тек пар иницијатива. Тако су, рецимо, Удружење пензионера Града Крушевца и Удружење грађана “Слободиште”, покренули иницијативу за уређење “Багдалске шуме”. Покренуте су и иницијативе за сређивање Пионирског парка и обнову биоскопа “Крушевац”. Ове иницијативе су углавном биле пропагандне, кроз наступе у медијима и постављање објава на друштвеним мрежама.
Да би се званично покренула нека иницијатива у Крушевцу, у складу са Статутом града, потребно је прикупити скоро 5.500 потписа грађана пошто је на последњим локалним изборима у бирачки списак било уписано 106.940 житеља Крушевца.
Шта кажу у локалним самоуправама? На питање да ли грађани знају како да покрену одређену иницијативу код локалних власти у Градској управи Крушевац истичу да грађани могу да се информишу о томе у својим месним заједницама и Служби за скупштинске послове Градске управе (канцеларија 46).
“Најчешће се подносе иницијативе преко месних заједница а односе се на Програм развоја града Крушевца. Такође се покрећу иницијативе и преко других органа Града који су надлежни за одлучивање о иницијативи коју грађани желе да покрену”, додају у Градској управи.
У локалној самоуправи у Брусу штуро су нам одговорили да грађанске иницијативе, петиције и предлози улазе у процедуру “на начин и поступку који је прописан Статутом општине Брус и Законом о локалној самоуправи” те да “свако ко жели може бити упознат” како да покрене одређену иницијативу.
“Надлежне службе општинске управе обављају и стручне послове везане за припрему и покретање одређених иницијатива у складу са Законом”, тврде у општини Ћићевац док у Варварину кажу да се “грађанска иницијатива, предлози, примедбе и сугестије уважавају приликом израде предлога одлука и правилника. Често грађани иницирају доношење, измене и допуне појединих одлука.”
Из општина Трстеник и Александровац, и поред више покушаја, нисмо успели да добијемо одговоре на тражена питања.
Грађани са којима смо разговарали су веома скептични када је реч о иницијативама које треба покренути.
“Људи нису заинтересовани ни за много мање ствари, као што је сређивање зграде или паркића испред зграде, а камоли за неке крупније иницијативе. Увек када се покрене нека прича јави се неки партијски активиста који убеђује људе да ће проблем брже да се реши ако се оде код некога из странке или локалне власти. Нема довољно ни енергије ни људске куражи за неке озбиљне иницијативе. Барем ја нисам чуо”, прича Славко Васиљевић, наставник у пензији.
Негативно искуство са представницима локалне самоуправе у вези иницијатива има и Снежана Јаковљевић која је у цивилном сектору активна дуже од две деценије.
“Подносиле смо значајан број иницијатива Граду Крушевцу и локалним управама у Расинском округу, које су најчешће остајале без одговора. На пример, иницијатива да се 24. мај прогласи Даном сећања на мајске протесте грађана и грађанки против мобилизације и одвођења мушкараца у рат на Косово 1999. године, коју Граду Крушевцу шаљемо од 2014. године. Нисмо добиле одговор ни у септембру 2022. године, када смо градоначелници и Савету за родну равноправност упутиле предлог за осликавање мурала посвећеног доприносу жена миру на јавној површини у граду. Напомињемо да смо обезбедиле средства, имамо скицу мурала, доставиле предлог могућих зидова за осликавање”, прича о неприхваћеним иницијативама Удружења жена “Пешчаник” Снежана Јаковљевић.
Она сматра да у Крушевцу и другим местима у Расинском округу “не постоји политичка воља за сарадњу са невладиним организацијама, посебно онима које критички промишљају стварност у којој живимо и оглашавају се у вези са тим”.
“Пешчаник је, например, организација, која за своје активности не може да добије јавни простор којим располаже Град Крушевац. Када смо Регионалној привредној комори казале да су нам потребне слушалице због превођења са српског на албански језик и обрнуто, отказана нам је већ закупљена сала. Није нам доступан Дом омладине, чак и под условом да платимо коришћење простора. Да се разумемо, нико отворено неће рећи да ми нешто не можемо да користимо, не, одговори гласе отприлике: Кречење сале; Реновира се; Већ је заказано нешто за датум који спомињете и слично… Ми то сматрамо изговорима”.
Јаковљевићева сматра да је потребно да локална власт константно унапређује контакте, комуникацију и сарадњу са НВО и грађанима и грађанкама.
Comments are closed.