Новинарке у Крушевцу између професионалне посвећености и несигурних услова рада

Са примањима која су знатно испод локалног просека и несигурним уговорима, новинари и новинарке у Крушевцу суочавају се са све тежим социо-економским положајем. Специфична родна структура, у којој су жене бројније у редакцијама, не успева да амортизује системске проблеме – од недостатка младих кадрова до политичке контроле медија – остављајући локално информисање на граници између професионалног ентузијазма и финансијског опстанка.

У Крушевцу је, тренутно, активно петнаестак медија с тим што поједине медијске куће (РТВ Крушевац, ТВ Плус…) имају више медија. Укупан број професионално ангажованих новинара и новинарки у граду, рачунајући и хонорарне сараднике и сараднице, процењује се на око 60 до 70.

У Крушевцу је ситуација специфична и по родној структури редакција. Према речима новинарке портала Одјек Данијеле Павловић, жене су у локалним медијима  бројчано заступљеније од мушкараца.

„У крушевачким медијима новинарке су бројчано заступљеније од новинара, због чега је тешко говорити о њиховом неповољнијем социо-економском положају у односу на колеге у свакодневном раду. У појединим медијима раде готово искључиво новинарке, па су жене присутне и на уредничким позицијама“, каже Павловић.

Ипак, додаје да разлика постоји на другим нивоима медијског система.

„Власничка структура медија је у највећем броју случајева и даље у рукама мушкараца, што указује на то да су они и даље заступљенији на местима где се доносе кључне одлуке.“

Тежак посао за мало пара

Истраживање Асоцијације независних електронских медија показује да више од петине новинара у локалним медијима зарађује мање од 50.000 динара месечно, док само сваки десети има плату већу од 100.000 динара.

Такви подаци указују на то да су локални новинари међу најлошије плаћенима у професији, а несигурни уговори и хонорарни ангажмани честа су појава.

Центар за истраживачко новинарство Крушевац – ЦИНК  је 2022. године спровео истраживање о социо-економском положају новинара и новинарки у Расинском округу. Учествовало је осам новинарки и два новинара а резултати су показали да су месечна примања у новинарксој бранши за 25 до 40% нижа од просечне зараде у округу.

„Мислим да се мало тога променило у последње четири године. Уколико је и дошло до неких промена оне су биле на горе. Због ниских примања, несигурности и великих притисака млади се све ређе одлучују за бављење новинарским послом. У Крушевцу готово да нема новинарки млађих од 35 година“, прича Славица Томић, потпредседница Центра за истраживачко новинарство Крушевац.

Просечна зарада у децембру 2025. године у Крушевцу је износила  109.440 динара док је медијална плата на нивоу Србије била 90.819 динара. То су износи о којима новинари и новинарке могу само да маштају јер се њихова просечна примања процењују на износе од 70.000 до 90.000 динара.

Новинарке у мањим редакцијама зависе од хонорара који се исплаћују кроз пројекте суфинансирања медијских садржаја што плате чини нестабилним.

Несигурни уговори и притисци

Несигурни радни односи представљају један од највећих проблема новинарске професије. Међутим, Павловић сматра да у Крушевцу положај новинарки и новинара у том погледу није нужно родно условљен.

„Нисам сигурна да су новинарке у подређеном положају у односу на новинаре када су у питању несигурни уговори. Пре бих рекла да радни статус, нарочито у медијима блиским власти, много више зависи од њихове посвећености владајућој већини, да не кажем од тога колико су послушни.“

Додаје и да политички утицај на медије у великој мери одређује теме којима се новинари баве.

„У Крушевцу су медији већином у власништву људи на власти или оних који су им блиски, тако да је занемарљив број новинарки и новинара који се уопште баве осетљивим темама. Ако говоримо о независним медијима, приметно је да новинарке уопште не заостају за својим колегама када су осетљиве теме у питању.“

Новинарке као мета

Осим економских и политичких притисака, новинарке се често суочавају и са родно заснованим нападима, нарочито на интернету.

„Новинарке се често суочавају са родно заснованим увредама, сексистичким коментарима и онлајн узнемиравањем. Такви напади често нису усмерени само на професионални рад већ и на лични изглед, приватни живот или родне стереотипе“, каже Павловић.

Рад у медијима додатно отежава и усклађивање професионалних обавеза са приватним животом.

„Наш посао подразумева непредвидиво радно време, рад викендом и сталну доступност, што је додатни изазов за баланс између посла и приватног живота. У друштву у којем жене и даље носе већи део бриге о домаћинству и деци, то може успорити професионални напредак или отежати преузимање захтевнијих позиција.“

Према њеним речима, унапређење социо-економског положаја новинарки и новинара захтева системске промене и већу институционалну заштиту професије.

„Новинари раде у несигурном окружењу, често без адекватне правне заштите. Посебно је тешко у независним медијима, јер живимо од пројекта до пројекта, па нам нису загарантоване ни плате ни сам опстанак медија. Потребна је доследна примена закона када је у питању заштита новинара, јачање професионалних удружења и већа солидарност унутар професије.“

Положај новинара у локалним срединама тако остаје између професионалне посвећености и финансијске неизвесности. Иако су жене у крушевачким редакцијама бројчано заступљене и активне у професионалном раду, шири проблеми медијског система – несигурни уговори, политички утицаји и недовољна институционална заштита – и даље представљају озбиљан изазов за новинарство у јавном интересу.