Imala sam svega četrnaest godina kada mi je deda od strane oca bio na samrtničkoj postelji. Bila sam pored njega svakog trena. Volela sam ga puno, kao i on mene, možda iz razloga što sam bila prva njegova unuka, njegova mezimica.
Uvek mi je pričao kako sam ja najlepša od svih ostalih, a bilo nas je šest, i kako ću ja da usrećim porodicu gde se budem udala i kako će moj muž biti lep poput mene. Smejala sam se njegovim rečima i bilo mi je drago što tako misli. Rekao mi je da su mu sati odbrojeni i da bi voleo da me vidi u venčanici. Osmeh sa lica mi je nestao, mada sam mislila da se deda samo šali zato što je pri kraju života.
Jedne večeri otac, majka i baka su me pozvali u sobu. Nisam ni slutila o čemu se radi. Sedela sam između tate i mame. Tata me je uhvatio za ruku i rekao da mi je je deda ostavio amanet dok je živ da ja treba da se udam.
A kad neko ostavi amanet, to mora i da se ispoštuje. Počela sam da plačem i gledala u mamu tražeći bar neku zaštitu. Mama je ćutala i plakala, ali i pričala kako sam je dovoljno razvijena i lepa i sve kućne poslove znam da obavljam i da sam već spremna za udaju. Bila sam zaprepašćena. I baka me je ubeđivala kako moram da ispunim dedinu poslednju želju.
Pobegla sam od kuće i otišla kod moje tete i sve joj ispričala s nadom da će me bar ona zaštititi. Plakala sam i molila je, ali bilo je uzalud, bilo je još gore. Pozvala je oca da dođe po mene. Odvukao me kući, skinuo kaiš s pantalona i počeo je da me tuče. Majka je samo gledala i plakala i u jednom trenutku rekla mu da prestane, ali on je samo napsovao i nastavio sve dok nisam pristala.
Već nakon dva dana došao je on sa roditeljima, tetkom, ujakom, braćom i sestrama da me odvedu. Bio je stariji od mene pet godina. Ipak, ja sam za njega bila još dete. Nakon dva dana moj život se pretvorio u pakao. Bila sam svima sluškinja. Pored svih kućnih poslova, morala sam da čuvam i njegovu braću i sestre i da perem veš na pumpi i pri tom svako veče sam prala svekru noge. Iako sam sve obavljala kako treba, bila sam nazivana svakakvim pogrdnim imenima i psovana kao da sam najgora na svetu.
Moj muž me nije štitio, imao je i drugih žena pored mene i dosta je pio. Kako bi opravdao svoje postupke i on je dolivao ulje na vatru i pritom je svako veče tražio da spavam s njim. Zabranili su mi da idem kod mojih, ali mi i nije bilo žao zbog toga jer su me oni poslali u pakao.
Deda je ubrzo umro, jedino sam tad otišla kod mojih. Nismo pravili svadbu. Svekrva je počela svakog meseca da me pita da li sam trudna. Kako su meseci prolazili i kako ja nisam ostajala trudna, moj život je postajao sve gori. Počeli su i da me tuku. Pričali su svašta, da sam jalova, bezdetkinja, da sam im maler u kući, a pritom su me držali jer sam obavljala sve poslove.
Morala sam sve to da trpim i da ćutim, jer nisam imala gde da odem i nisam smela da se nikom obratim za pomoć. Jedne večeri, moj muž je došao pijan i od vrata je počeo da me tuče i da me vređa. Skinuo me je golu, izveo me napolje i u dvorištu me je silovao. Vrištala sam. Kako me je gurnuo, udarila sam glavom od stuba kuće i pala.
Probudila sam se u bolnici. Bilo mi je drago što sam tu, jer to mi je bio spas.Nakon dva dana, pošto niko nije dolazio da me obiđe, pobegla sam iz bolnice.
Lutala sam ulicama grada.Upoznala sam jednu finu ženu koja mi je ponudila smeštaj kod nje pošto je sama, a za uzvrat da joj pomognem u kući. Ti meseci provedeni kraj nje oporavili su me, kao da sam se ponovo rodila. Upoznala me je sa svojim bratancem koji je živeo u Nemačkoj i koji je bio razveden. Ubrzo sam se udala za njega. Nisam se javila mojima dok nisam rodila dete.
Sada imam četrdeset godina. Prošla sam kroz pakao, ali sam došla u raj. Imam ćerku i sina koji su već odrasli, završili školu i rade. Muž i ja se lepo slažemo. On je imao sličnu životnu priču kao moju. Vaspitavamo decu sasvim drugačije od naše tradicije. Srećni smo. Prošli smo pakao zbog starih običaja, nametnutih brakova. Volela bih da to ne postoji više i da svaka devojčica ima svoje detinjstvo kod roditelja, da završi školu, pa onda da se uda. Volela bih da im se svest promeni.
Istinite priče iz zbirke „O tome se ćuti“ KruševacPress objavljuje u saradnji sa Udruženjem žena „Romani cikna“ koje je izdalo zbirku.
Comments are closed.