ОГЛАШАВАЊЕ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА: Милиони за медије без јасних критеријума

Јавна предузећа у Крушевцу годишње издвајају милионске износе за медијско оглашавање, али без јасних критеријума и детаљне транспарентности, показују одговори које је редакција Крушевац Преса добила од локалних институција.

Истовремено, док поједини органи не издвајају средства за медије, други уопште не одговарају на новинарска питања, чиме се додатно отежава увид јавности у трошење новца.

Милиони за „информисање грађана“

Јавно предузеће за урбанизам и пројектовање Крушевац у 2026. години планира да издвоји 2.100.000 динара за рекламу и пропаганду. Како су навели у одговору нашој редакцији, уговори су закључени са више локалних медија, међу којима су „Победа“, АДД продукција, Радио Рубин, „Канал 12-037“ и Радио-телевизија Крушевац.

„Предмет ових уговора није само закуп рекламног простора у медијима, већ и објављивање значајних информација и обавештења везаних за рад предузећа, као и учешће у емисијама и гостовања“, навели су из овог предузећа.

Сличан приступ има и ЈКП „Водовод“ Крушевац, које годишње издваја око 3.000.000 динара за медијске услуге.

Како истичу из овог предузећа, циљ оглашавања је „правовремено информисање грађана о прекидима у водоснабдевању, као и едукација и подизање свести о значају заштите животне средине“.

Спортски центар Крушевац се, како су навели у свом одговору,  оглашава преко Радио телевизије Крушевац и Телевизије Плус. На годишњем нивоу  Радио телевизија Крушевац добија 296.000 а Телевизија Плус – 312.000 динара. Подсећамо да је власник РТВ Крушевац Радоица Милосављевић, власник десетак локалних медија у Србији а ТВ Плус, односно АДД Продакшн,  Владан Гашић, најстарији син Братислава Гашића, министра одбране у Влади Србије.
„Наша сврха оглашавања је да наши суграђани буду благовремено обавештени о дешавањима и услугама које им пружа Спортски центар“, објашњавају из ове установе.

Иначе, према Финасијском плану Спортског центра из 2024. године ова јавна установа је за услуге информисања у периоду 2024.-2026. година планирала да издвоји укупно 3.270.000 динара.

У пракси, сарадња се остварује са више локалних медија, укључујући телевизије, радио станице и штампане медије. Ипак, ни у једном од ових случајева нису достављени подаци о томе колико новца одлази појединачним медијима, нити по којим критеријумима су изабрани.

И без новца – могуће информисање

За разлику од ових предузећа, Савет за безбедност саобраћаја на путевима на територији града Крушевца наводи да не издваја средства за медије.

„У оквиру предлога Програма за 2025. годину нису планирана средства за медијске услуге“, наводи се у одговору.

Како додају, медијска присутност се остварује кроз кампање Агенције за безбедност саобраћаја Републике Србије или кроз сарадњу са медијима у оквиру друштвено одговорних активности. Овакав пример указује да информисање јавности може да се спроводи и без директног издвајања новца за медијско оглашавање.

Без одговора на питања о новцу

Поједине институције  и предузећа нису доставиле тражене податке. Акционарско друштво „Крушевацпут“ у првом одговору навело је да није јавно предузеће, али није одговорило на додатна питања о евентуалном оглашавању у медијима и сарадњи са њима. Иначе, ради се о предузећу које има склопљен уговор о јавно-приватном партнерству са Градом Крушевцем.

Јавно комунално предузеће „Крушевац“ није доставило одговор ни након истека законског рока од 15 дана, нити након упућеног подсећања. До закључења овог текста, одговор није стигао.

Прикупљени одговори показују да на локалном нивоу не постоји јединствен приступ када је реч о медијском оглашавању јавних предузећа. Док поједина издвајају значајна средства, друга не користе овај вид комуникације, а део институција избегава да пружи податке.

Због тога остаје отворено питање – по којим критеријумима се јавни новац усмерава ка медијима и да ли грађани имају потпун увид у начин његовог трошења?

Уговор склопили отац и син

Крајем 2024. године две опозиционе одборничке групе у Скупштини града Крушевца поднеле су захтев за разрешење Владимира Милосављевића, директора ЈКП “Водовод”, наводећи да је у “досадашњем поступању изабраних органа града Крушевца уочена тенденција кршења одредби Закона о спречавању корупције”.

Захтев су поднеле одборничке групе „Србија против насиља- др Бранислав Бата Андрић”  и одборничка група „Живот је у питању“ – Странка слободе и правде, Покрет слободних грађана, Синдикат Слога”, које имају 18 одборника.

Представници те две одборничке групе навели су у свом захтеву да је директор ЈКП „Водовод“,  Владимир Милосављевић са својим оцем Радојицом Милосављевићем,  власником Радио телевизије Крушевац, у непосредном сукобу интереса:

– У конкретној ситуацији је Владимир Милосављевић у својству директора ЈКП „Водовод“ Крушевац закључивао уговоре о пословној сарадњи са Радио телевизијом Крушевац, чији је оснивач, његов отац, Радојица Милосављевић. Од јануара 2021. године  до краја јуна ове године (2024. године) укупно шет уговора, према којима је Радио телевизији Крушевац плаћао и већу накнаду у односу на накнаду која је плаћана другим пружаоцима услуга оглашавања у области маркетинга и медијских активности са територије града Крушевца у истом периоду, наведено је у захтеву.

У изјави за медије Владимир Милосављевић, је тада казао да не види повезаност своје функције са тим што је његов отац власник телевизије.

– Повезаности између посла Водовода и посла телевизије нема, баве се потпуно различитим делатностима – казао је он те додао да јавно предузеће у којем је директор има уговоре са свим локалним телевизијама у Крушевцу.

– Делатност Водовода је таква да је потребно обавештавати грађане о престанку водоснабдевања, на свим медијима, односно на телевизијама и радио станицама. Водовод са свим локалним телевизијама има склопљене уговоре јер је то у интересу грађана и то је суштина нашег уговора са медијима, закључио је Милосављевић.

Подела буџетских средстава без јасних критеријума

Златко Минић из  организације „Транспарентност Србија“ указује да је кључни проблем недостатак јасних критеријума и потпуне транспарентности у расподели новца.

„Институције често не објављују колико новца издвајају за медије или то чине недовољно јасно. Иако у појединим извештајима има података на основу којих може да се започне анализа, укупна слика остаје непотпуна“, наводи Златко Минић.

Он додаје да је посебно проблематично то што се значајна средства усмеравају ка медијима без јасног оправдања.

„Постоји континуирано ‘одливање’ новца према медијима, било кроз оглашавање или кроз информисање о раду институција и локалних самоуправа, а нарочито је спорно када то раде јавна предузећа. У највећем броју случајева она немају конкуренцију, па се поставља питање сврхе таквог оглашавања“, објашњава Минић.

Како истиче, у пракси се често закључују уговори са медијима за преношење сервисних информација или информација о раду предузећа, што додатно отвара простор за злоупотребе.

Минић упозорава и на проблем избора медија са којима институције сарађују.

„Када јавна предузећа бирају медије за оглашавање, не постоје јасне препреке да изаберу и оне који имају озбиљне прекршаје новинарског кодекса, без јасног образложења таквих одлука“, наводи Златко Минић.