U okviru drugog Mini-sajma socijalnog preduzetništva u Kruševcu održan je okrugli sto na temu “Socijalno preduzetništvo i lokalna zajednica” na kojem su se predstavila organizacije koje veoma uspešno posluju po modelu solidarne ekonomije.
Misija udruženja “Naša kuća” je da obezbedi podršku i pomoć osobama ometenim u razvoju i njihovim porodicama.
“Počeli smo tako što smo imali mašinu za pravljenje papirnih kesa. Potom smo počeli da radimo kartonsku ambalažu a nakon toga smo naparvili jednu sjajnu priču “Kuhinjua na točkovima”. To je dostava obroka za starije sugrađane , gde su naši korisnici bili raznosači hrane i pomoćni kuvari. U okviru te kuhinje napravili smo jednu slatku liniju. Posle toga smo sa japanskom organizacijom Džaika, sa kojom sarađujemo od 2013. godine, napravili staklenu, urbanu baštu gde gajimo začinsko bilje i mikro bilje. U saradnji sa Džaikom poslednjih nekoliko godina svu svoju pažnju i znanje usmeravamo ka ekologiji. Prikupljamo papir i od njega pravimo novi papir koji koriste umetnici”, priča Anica Spasov iz udruženja “Naša kuća”.
Anica dodaje da “Naša kuća” svojim aktivnostima povezuje zajednicu.
“Prazne paklice šalju nam ljude iz čitave Srbije, dolaze iz Beograda da vide ko to radi i šta radi, dolaze nam umetnici, takođe . Povezali smo se sa profesorima sa Tehnološkog fakulteta i radimo na biorazgradivom aditivu. Radićemo posude za dostavu obroka koje će biti reciklažne i biorazgradive. Zatvorićemo još jedan krug cirkularne ekonomije. Za tu vrstu proizvoda imaćemo veći izbor sirovana. Sada smo na pragu na pomognemo razvoj još sedam centara u Srbiji za istu priču, za razvoj reciklaže, proizvodnju art papira”.
Anica Spasov dodaje da ovakve aktivnosti menjaju sliku o ljudima koji su drugačiji jer njihova društvena uloga postaje mnogo značajnija i oni postaju građani kao i svi ostali.
“Naša ciljna grupa su ljudi sa razvojnim teškoćama, sa autizmom, Daunovim sindromom. Naše tržište rada ih ne prepoznaje kao radno sposobne i oni se jako teško zapošljavaju u otvorenoj sredini. U nekim kategorizacijama ocene sposobnosti to je grupa koja traži posebne uslove i podršku u radu. To nisu invalidi rada ili osobe sa lakšim smetnjama . Ovo je marginalizovana grupa.Sada ih je 20-toro a uskoro ćemo imati četiri nova centra u Beogradu gde će sigurno raditi 100 mladih ljudi”, dodaje Anica Spasov.
EkoBag je prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji. Počelo je sa radom 2009. godine a registrovano je 2010. godine. U početku je u njemu radilo 19 žena da bi se vremenom taj broj smanjio iako se obim poslova povećao.
“U fokusu proizvodnje je reciklaža PVC folije za bilborde, kojoj je potrebno i do 1500 godina da se razgradi u prirodi. Radimo razne ukrasne i praktične predmete – torbe, novčanike, rance… Ne znam koliko smo hektara odradile do sada. Ciljna grupa su nam kompanije koje se oglašavaju preko bilborda”, objašnjava Ivanka Stamenović, osnivačica EkoBaga.
Ona dodaje da je posao veoma težak. Materijal koji dobijaju je često prljav a površine od 700 do 800 kvadrata. Zbog specifičnosti materijala svaki proizvod EkoBaga je unikatan.
“Etno Rasina” je kruševačko udruženje osnovano 2005. godine. Okuplja, uglavnom, žene iz seoskih sredina ali i samohrane majke, žene koje su ostale bez posla…
“Bavimo se afirmacijom starih zanata. U našoj zemlji se ručni radovi ne cene dovoljno a cene su jako niske. Ručni rad u Srbiji nije skup kao u Evropi. Sarađujemo sa Organizacijom gluvih i nagluvih, slepih i slabovidih, kulturno-umetničkim društvima. Fokusiramo se na proizvodnju suvenira. Nismo socijalno preduzeće ali poslujemo po modelu socijalnog preduzetništva”, ističe Dušica Milenković.
Comments are closed.