Blockchain (eng. , čita se: blokčein) tehnologija se sve više koristi u različitim industrijama, od financija do zdravstva, i predstavlja novi način razmišljanja o podacima i bezbednosti. Međutim, kako se tehnologija razvija, važno je razmotriti kako se ona odnosi na privatnost pojedinca.
Blockchain se sastoji od neprekidnog niza blokova koji sadrže transakcije i informacije. Ova tehnologija je dizajnirana tako da bude decentralizovana, što znači da se podaci ne skladište na centralnom serveru, već se raspoređuju na mreži korisnika. Ovo omogućava više sigurnosti i pouzdanosti podataka, jer je teško ih izmeniti ili ukloniti.
Međutim, privatnost i blockchain tehnologija su složene teme. Na primer, blockchain transakcije su transparentne i javno dostupne, što znači da se podaci mogu lako pregledati i analizirati. Ovo može predstavljati rizik za privatnost pojedinca, posebno ako se podaci odnose na lične informacije ili finansijske transakcije.
Mnogi ljudi su u pravu kada veruju da je blockchain inherentno bezbedan. Blockchain je nesumnjivo koristan za organizacije, ali ima značajne nedostatke zbog specifičnih bezbednosnih problema. Evo pet glavnih bezbednosnih izazova blockchain-a i njihovih rešenja.
1. 51% NAPADI
Rudari igraju važnu ulogu u validaciji transakcija na blockchain-u, omogućavajući im da se još dalje razvijaju. Napad od 51% je verovatno najstrašnija pretnja u celom blockchain biznisu. Verovatnije je da će se ovi napadi desiti u ranoj fazi lanca, a napad od 51% se ne odnosi na poslovne ili privatne blok lance.
Napad od 51% se dešava kada pojedinac ili organizacija (zlonamerni hakeri) prikupi više od polovine heš stope i preuzme kontrolu nad celim sistemom, što može biti katastrofalno. Hakeri mogu izmeniti redosled transakcija i sprečiti njihovu potvrdu. Oni čak mogu poništiti prethodno obavljene transakcije, što rezultuje dvostrukom potrošnjom.
Da biste sprečili 51% napade:
• Poboljšati praćenje rudarskog bazena.
• Uverite se da je heš stopa veća.
• Izbegavajte korišćenje procedura konsenzusa za dokaz o radu (tzv. PoW).
2. PHISHING NAPADI
Napadi phishing-a na blockchain mreže su u porastu, uzrokujući ozbiljne probleme. Pojedinci ili zaposleni u kompaniji često su meta pokušaja krađe identiteta.
Cilj hakera u phishing napadu je da ukrade akreditive korisnika. Oni mogu da šalju e-poruke legitimnog izgleda vlasniku ključa novčanika. Od korisnika se traži da unese podatke za prijavu putem priložene lažne hiperveze. Pristup korisničkim akreditivima i drugim osetljivim informacijama može dovesti do štete i za korisnika i za blockchain mrežu. Oni su takođe podložni naknadnim napadima.
Da biste sprečili phishing napade:
• Poboljšajte bezbednost pregledača instaliranjem verifikovanog dodatka koji će vas obavestiti o nebezbednim veb lokacijama.
• Poboljšajte bezbednost uređaja instaliranjem softvera za otkrivanje zlonamernih veza, kao i pouzdanog antivirusnog softvera.
• Ponovo potvrdite sa partnerom ako primite e-poruku koja zahteva detalje za prijavu u vezi sa problemom.
• Ne klikćite na vezu dok je temeljno ne pregledate. Umesto da kliknete na veze, unesite adresu u pretraživač.
• Izbegavajte otvorene Wi-Fi mreže kada koristite elektronski novčanik ili druge važne bankarske transakcije.
• Proverite da li su vaš sistem i softver ažurirani.
3. NAPADI RUTIRANJEM
Sledeća glavna briga za bezbednost i privatnost blockchain tehnologije su napadi rutiranjem.
Blokčejn mreža i aplikacija se oslanjaju na kretanje ogromnih količina podataka u realnom vremenu. Hakeri mogu koristiti anonimnost naloga da presretnu podatke dok se prenose dobavljačima internet usluga.
U slučaju napada rutiranjem, učesnici blockchaina obično nisu svesni pretnje jer se prenos podataka i operacije odvijaju kao i obično. Rizik je da će ovi napadi često otkriti poverljive podatke ili izvući valutu bez znanja korisnika.
Da biste sprečili napade rutiranjem:
• Implementacija bezbednih protokola rutiranja (sa sertifikatima).
• Koristite šifrovanje podataka.
• Redovno menjajte lozinke; koristite jake lozinke.
• Obrazujte sebe i svoje zaposlene o opasnostima povezanim sa bezbednošću informacija.
4. RANJIVOSTI KRAJNJE TAČKE BLOKCHAIN-A
Ranjivost krajnjih tačaka blockchaina je još jedan važan bezbednosni problem u bezbednosti blockchaina.
Krajnja tačka blockchain mreže je mesto gde korisnici komuniciraju sa blockchainom: na elektronskim uređajima kao što su računari i mobilni telefoni. Hakeri mogu posmatrati ponašanje korisnika i ciljati uređaje kako bi ukrali korisnikov ključ. Ovo je jedno od najvidljivijih bezbednosnih problema blockchaina.
Da biste sprečili ranjivost krajnjih tačaka:
• Ne čuvajte blockchain ključeve na računaru ili mobilnom telefonu kao tekstualne datoteke.
• Preuzmite i instalirajte antivirusni softver za svoje elektronske uređaje.
• Redovno pregledajte sistem, prateći vreme, lokaciju i pristup uređaju.
5. SIBIL NAPADI
U Sibil napadu, hakeri stvaraju brojne lažne mrežne čvorove. Koristeći te čvorove, haker može postići konsenzus većine i poremetiti transakcije lanca. Kao rezultat toga, veliki napad na Sibil nije ništa više od 51% napada.
Da biste sprečili Sibil napade:
• Koristite odgovarajuće algoritme konsenzusa.
• Pratite ponašanje drugih čvorova i proverite da li postoje čvorovi koji prosleđuju samo blokove od jednog korisnika.
Iako ovi algoritmi možda neće u potpunosti sprečiti ove napade, hakeru onemogućavaju da ih izvrši.
Da bi se smanjio ovaj rizik, postoje različiti pristupi za zaštitu privatnosti na blockchainu. Jedan od njih je korišćenje pseudonima, što omogućava pojedincu da se identifikuje na blockchain mreži bez otkrivanja svojih ličnih podataka. Drugi pristup je korišćenje tehnologija kao što su zero-knowledge proofs i homomorfno šifrovanje, koji omogućavaju da se podaci šifruju i analiziraju bez da se razotkriva lična informacija.
Drugi aspekt koji se mora uzeti u obzir je regulativa. Kao što se blockchain tehnologija razvija, važno je da se regulativa prilagodi kako bi se osiguralo da se privatnost pojedinca poštuje u skladu sa zakonima i pravilima. To podrazumeva jasno definisana pravila o tome kako se podaci mogu koristiti i kontrola nad njima, kao i mehanizmi za praćenje i odgovornost.
U svakom slučaju, važno je da se balansira između potrebe za inovacijom i napretkom u oblasti blockchain tehnologija i potrebe za zaštitom privatnosti pojedinca. Kontrola primene i etička upotreba blockchain tehnologije su ključni aspekti koji se moraju uzeti u obzir kako bi se osiguralo da se tehnologija koristi na način koji štiti privatnost pojedinca. Potrebno je da se razvije i implementira jasan okvir za regulisanje upotrebe blockchain tehnologije koji će osigurati da se privatnost pojedinca poštuje u svim situacijama.
Ono što je važno je da se razviju mehanizmi zaštite privatnosti koji će biti integrisani u blockchain tehnologiju, kako bi se osiguralo da se podaci skladište na siguran način, i da se koriste na etičan način. Osim toga, potrebno je da se razvije svest o značaju privatnosti i kako se ona odnosi na blockchain tehnologiju, kako bi se osiguralo da se koristi na način koji je u skladu sa ljudskim vrednostima i zakonima.
Comments are closed.