RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Kako prepoznati seksizam?

Seksizam se javlja u svim oblastima života i sa njim se svakodnevno susrećemo mada ga, često, ne prepoznajemo.

Seksizam je štetan jer dovodi do osećanja bezvrednosti, do samocenzure, pribegavanja strategiji izbegavanja, promena u ponašanju, pogoršanja zdravlja. Seksizam je u osnovi rodne neravnopravnosti i više pogađa žene i devojčice mada žrtve mogu biti i muškarci.

Prema podacima Saveta Evrope 63% novinarki suočilo se sa verbalnim zlostavljanjem dok je 80% žena izjavilo je da se suočilo sa fenomenom „mansplaining“-a (kada muškarac snishodljivo daje objašnjenje ženi) i „manterrupting“-a ( kada muškarac snishodljivo upada u reč ženi ) na poslu.

Muškarci predstavljaju 75% izvora i tema vesti u Evropi. U Velikoj Britaniji 66% anketiranih devojčica od 16 do 18 godina doživelo je ili bilo svedok upotrebe seksističkog jezika u školi dok je 59% žena u Amsterdamu prijavilo neki oblik uličnog uznemiravanja.

Tipičan primer seksizma u oglašavanju proizvoda

U Francuskoj je 50% anketiranih mladih žena nedavno doživelo nepravdu ili poniženje jer su žene dok istraživanje sprovedeno u Srbiji pokazuje da se u poslovnom svetu 76% žena ne shvata jednako ozbiljno kao što je to slučaj kad su u pitanju muškarci

Pojedinačni činovi seksizma mogu se činiti benignim, ali stvaraju klimu zastrašivanja, straha i nesigurnosti. To dovodi do prihvatanja nasilja, uglavnom nad ženama i devojčicama.

Štetni uticaj seksizma može biti gori za neke žene i muškarce zbog njihove etničke pripadnosti, starosti, invaliditeta, društvenog porekla, religije, rodnog identiteta, seksualne orijentacije ili drugih činilaca.

Primeri seksizma možemo sresti svuda oko nas, u svakodnevnom životu.

U jeziku i komunikaciji seksizam je generička upotreba muškog roda od strane govornika („on / njegov / njega“ u slučajevima kada se misli na neodređenu osobu). Naslovna strana publikacije koja prikazuje samo muškarce. Imenovanje profesije žene u muškom rodu. Reklamna kampanja koja sadrži nepotrebnu golotinju. Reklama sa muškarcem koji pokazuje ženi kako se koristi mašina za pranje veša.

Rodno slep ili diskriminatorski jezik pojačava seksističke stavove i ponašanje.

Kako sprečiti seksizam u komunikaciji? Koristite i ženski i muški oblik reči kada se obraćate mešovitoj publici. Pregledajte javna saopštenja da biste bili sigurni da su korišćeni rodno-osetljivi jezik i slike.

Puno primera seksizma imamo i u medijima, na Internetu i društvenim mrežama.

Seksualizovani prikaz žena u medijima. TV emisije u kojima učestvuju samo muškarci. Medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama u kome se okrivljuju žrtve. Novinari, najčešće žene, kojima se u medijima upućuju komentari o njihovom izgledu, a ne o temi o kojoj je reč. Internet aplikacije koje šalju oglase za posao samo muškarcima, jer su algoritmi napisani na diskriminatorski način.

Deca i ostali su stalno zasipani seksističkim porukama u medijima i one utiču na njih. Onlajn seksizam istiskuje žene iz onlajn prostora i može da prouzrokuje stvarnu štetu. Zloupotreba ili ismevanje nekoga na internetu stvara trajni digitalni zapis koji se može dalje širiti i teško ga je izbrisati.

Kako se može sprečiti seksizam? Primeniti zakonodavstvo o rodnoj ravnopravnosti u medijima. Obučiti zaposlene u medijima i u domenu komunikacija o rodnoj ravnopravnosti. Obezbediti da žene i muškarci budu prikazivani u medijima izbalansirano i u nestereotipnim i raznolikim ulogama. Promovisati oglašavanje koje se poigrava rodnim stereotipima i podiže svest o njima, umesto da ih učvršćuje. Obezbeđivati obuke za digitalno opismenjavanje naročito omladini i deci. Zakonski definisati (onlajn) seksistički govor mržnje i obezbediti da podleže krivičnim sankcijama. Uvesti specijalizovane službe koje će davati savete o tome kako se boriti protiv onlajn seksizma.

Izvor: Savet Evrope

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

8 − eight =

Skip to content