RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Srednjoškolci o rodnim stereotipima u medijima

Anketa koju su popunili učenici kruševačkih srednjih škola jasno iskazuje njihov stav o seksizmu i rodnim stereotipima u medijima.

Svedoci smo da mladi sve manje vremena provode ispred televizora ili slušajući radio. Oni su sada u pokretu, sve im stane u džep ili torbu. Iz toga možemo pretpostaviti da o seksizmu i rodnim stereotipima u medijima znaju veoma malo. Anketa u vezi sa seksizmom u medijima koja je sprovedena u prvoj polovini februara ove godine, naprotiv, pokazala je suprotno. Mladi i te kako umeju da prepoznaju rodne stereotipe i bili su vrlo opširni pri davanju odgovora našoj redakciji.

Naša ciljna grupa bili su učenici od prvog do četvrtog razreda srednje škole. Rezultate ankete prenosimo u ovom tekstu.

Naši ispitanici jednoglasno su odgovorili da su njihov glavni izvor informacija društvene mreže, internet portali i drugi sadržaji sličnog tipa. Nismo dobili nijedan odgovor koji se odnosi na “tradicionalne“ medije, poput televizije, radija ili štampe. To nam govori da je savremeno doba i te kako u svom zamahu, te naši vršnjaci retko biraju da pogledaju TV dnevnik ili pročitaju par novinskih stubaca.

Na naše pitanje o proceni mladih koliko su žene zastupljene u medijima, većina (45,5%) je odgovorila da žena ima jednako koliko i muškaraca. Nešto manje (36,4%) smatra da žena ima manje nego muškaraca, a 27,3% ispitanih smatra da ih je više od muškaraca. Ovo pitanje, pak, otvara mnoge druge probleme. Na primer, kada bi hteli da ispitamo koliko je žena, a koliko muškaraca, u ulozi voditelja/ke ili reportera/ke sa terena, dobili bi drugačiju sliku.

Što se tiče uloge u kojima se žene najčešće pojavljuje u medijima, svakako jedan od najčešćih odgovara bio je u svojstvu novinarke ili voditeljke. Neki ispitanici opazili su da se žene pojavljuju i kao pevačice, influenserke, glumice, estradne ličnosti,… Zapažene su i kao političarke i modeli. Fascinantna stvar je i da im se daje prostor da budu učesnice skandala, poluobnažene pevačice i rijaliti zvezde. Ovo svakako zavisi i od tema i sadržaja koje konkretni mediji nude, te je jasno da ukoliko slušamo strogo informativne medije, nećemo biti u prilici da vidimo rijaliti zvezde ili uticajne modele (ili bar nije za očekivati).

Pitali smo srednjoškolce i srednjoškolke u kom novinarskom žanru žene imaju najviše medijskog prostora, ponudivši im izbor između emisija, vesti, intervjua, reportaže i izveštaja. NJih 41,7% odgovorilo je da žena najviše ima u emisijama koje mogu biti različitog karaktera. Svega 8,3% reklo je da ih najviše ima u vestima i izveštajima, dok skoro 17% smatra da žene najčešće pripremaju reportaže. 25% ispitanika tvrdi da je intervju forma u kojoj najčešće vidimo žene. Naravno, ovi su se odgovori mogli razlikovati, da smo pitali da li žena više ima u emisijama poput vesti i vremenske prognoze ili sportskog pregleda.

Kada kažemo seksizam, mnogi će verovatno pomisliti samo na ženu i njenu lepotu i izgled koji su na neki način zloupotrebljeni, prenaglašeni ili umanjeni. Želeli smo da proverimo da li naši ispitanici misle da se u medijima obraća pažnja samo na fizički izgled žene, ostavljajući njene druge kvalitete po strani. Pokazalo se da se čak 75% ispitanika slaže sa ovom tvrdnjom, a 25% smatra suprotno. U većini slučajeva, potenciraće se fizički izgled, a po strani će se ostaviti njena stručnost ili obrazovanje. Sve će se prosto vrteti oko njenog izgleda.

Reklame su metod kojim kompanije i pojedinci pribegavaju kako bi privukli pažnju i primorali nas da posetimo baš njihovu radnju ili kupimo njihov proizvod. Za snimanje reklama često se angažuju žene, što je izuzetna podloga za razvoj rodnih stereotipa i seksizma. Pitali smo naše ispitanike kako oni vide žene u reklamama?

Svi su se složili da je glavna uloga žene u nekom reklamnom spotu da privuče pažnju posmatrača. Žene se posmatraju kao objekti i ne može se steći utisak da su previše inteligentne. Nekima su više zapale za oko reklame koje prikazuju ženu u svakodnevnim situacijama i gde su one manje-više prikazane na adekvatan način.

Međutim, da li ste znali da su u većini reklama žene čak predstavljene kao savršene? Prikazane su kao izuzetno lepe, savršeno doterane što može biti vrlo negativno, jer se tako postavljaju nerealni standardi za mlade devojke. Ima i slučajeva gde su žene nedvosmisleno prikazane hiperseksulano, odnosno primamljivo i atraktivno. Sve u svemu, mladi dolaze do zaključka da je žena iskorišćena kao neka vrsta mamca za mušku ciljnu grupu kojoj treba prodati robu, a ne osobe koja ima sva ljudska prava i s kojom se treba ophoditi dostojanstveno.

Da sve žene imaju predispozicije da budu dobre majke i domaćice, da je njihova jedina svrha da budu lepe, da ako su plave, onda su i glupe, samo su neki od stereotipa koje su naši ispitanici naveli da su opazili u medijima. Ona mora da izgleda lepo i da se pridržava standarda lepote. Pa ipak, ne treba da se oblači suviše provokativno, jer će je onda nazivati neprikladnim imenima. Žene se kriju iza šminke i uopšte koriste šminku samo radi pažnje koju će pridobiti od muškaraca. S obzirom da su dali veoma zanimljive odgovore na pitanje o konkretnim stereotipima, pitali smo ih i kako bi oni objektivno izveštavali o rodnoj ravnopravnosti?

Pomenuti izveštaj obuhvatao bi opštu sliku društva kao i analizu medija, uz adekvatne primere. Akcenat se ne bi stavljao na nečiji izgled, već na kvalitete i postupke jedne ličnosti, to jest žene koja se bavi određenom profesijom. Ne bi trebalo nipodaštavati, kako se jedan od ispitanika izrazio,„one prave vrednosti žene“. Veliki je broj žena koje smatraju da je rodna ravnopravnost već postignuta, dok postoje i one koje ne smatraju da je tako, već se zalažu za bolji položaj žena u svim sferama društva.

Ovo istraživanje pokazalo nam je da mladi nisu neupućeni u ono što se dešava u medijima, a što je u vezi sa seksizmom, i odlično uočavaju rodne stereotipe. Iz vizure naše generacije, ovo jeste jedan od vodećih problema, ali isto tako znamo da se problem ne može rešiti samo diskusijom, već je potrebno uraditi nešto konkretno. Promena stavova ljudi u društvu nije lak zadatak, ali se temeljnim radom, valjanim informisanjem i osvešćivanjem, posebno mladih,o ovim temama može uticati na pojedinačne primere, a potom i uopšteno.

Ilustracija teksta: Dijana Malbaša