САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА „СРБИЈА ЦЕНТАР“: „Директор Топлане крши закон!“
Градски одбор Покрета „Србија центар“ издао је саопштење у којем се тврди да се на парцели 207/2 КО Крушевац незаконито спроводе грађевински радови а да иза тог пројекта стоји директор ЈКП „Градска топлана“ Милутин Тасић.
„Док грађани Крушевца за сваку доградњу, реконструкцију и грађевински рад морају да прибављају дозволе, услове и сагласности, поставља се питање – да ли за директора Градске топлане Милутина Тасића важе нека друга правила?
На катастарској парцели 207/2 КО Крушевац, у Миличиној улици, изводе се радови на објекту који, према информацијама којима располажем, дограђује директор ЈКП „Градска топлана“ Крушевац Милутин Тасић, док се непокретност формално води на његову ташту Гордану Нинић.
Градска управа града Крушевца ми је писмено одговорила да за радове на КП 207/2:
није издата грађевинска дозвола, није издато одобрење за извођење радова, нема локацијских услова и нема пријаве радова.
Још озбиљније, Завод за заштиту споменика културе Краљево званично је потврдио да се КП 207/2 налази у обухвату непокретног културног добра од изузетног значаја – Цркве Светог Стефана Лазарице са Крушевачким градом.
Након тога обратио сам се и Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду, који је надлежан за културна добра од изузетног значаја.
И њихов одговор је недвосмислен.
За актуелне грађевинске радове на КП 207/2 Републичком заводу није поднет захтев.
Завод није издао услове за предузимање мера техничке заштите.
Није издао сагласност, мишљење нити било који други акт којим би се ти радови разматрали или одобравали.
Завод чак наводи да није био обавештен о почетку радова.
Дакле, имамо ситуацију у којој се гради у самом обухвату културног добра од изузетног значаја, а Град каже да нема грађевинске дозволе ни одобрења за радове, док Републички завод каже да од њега нико није ни тражио услове нити сагласност.

При томе, Студија заштите „Лазарев град у Крушевцу“, коју је израдио Републички завод, посебно обрађује КП 207/2, Миличина 10. У студији се наводи да архитектура постојећих објеката не доприноси простору непокретног културног добра и као мере заштите наводе се чак уклањање објеката, тежња да парцела буде у јавној својини и уређење парцеле у оквиру уређења тврђаве.
И управо на тој парцели данас гледамо грађевинске радове.
Посебно је неприхватљиво што се све формално води преко таште директора Топлане. Ако Милутин Тасић стоји иза изградње, онда треба јавно да стане иза ње и покаже дозволе, а не да се као јавни функционер скрива иза имена члана породице.
То је политички и морално кукавички.
А још важније – породични односи и политичке књижице не могу да буду замена за грађевинску дозволу.
Милутин Тасић је годинама био функционер СПС-а, а његов политички прелазак у СНС не значи да је са новом страначком књижицом добио и право да не поштује прописе.
Једноставно, чланска књижица и ташта не могу да прикрију баш све.
Закон мора бити исти за директора јавног предузећа и за сваког другог грађанина Крушевца.
Зато јавно питам:
Ко је дозволио да се радови изводе без грађевинске дозволе и без услова Републичког завода?
Зашто грађевинска инспекција није зауставила радове?
Да ли би обичном грађанину било дозвољено да у непосредном обухвату Лазаревог града почне доградњу без дозволе, без пријаве радова и без сагласности службе заштите?
И најважније:
Да ли у Крушевцу постоји један закон за грађане, а други за директоре јавних предузећа блиске власти?
Од грађевинске инспекције захтевам хитан излазак на терен, утврђивање стварног обима радова, утврђивање инвеститора и моменталну примену закона уколико се потврди да се изводе радови за које је неопходна дозвола.
Од Републичког завода очекујем да, након што је сада упознат са радовима, предузме мере из своје надлежности ради заштите Лазаревог града.
А од Милутина Тасића захтевам нешто што би у свакој нормалној земљи било неопходно: ОСТАВКУ!
Пре би се Милутин јавно одрекао таште него функције!„, наводи се у саопштењу Градског одбора покрета „Србија центар“ које је потписао одборник у Скупштини града Крушевца Бојан Недељковић.
Фотографије: Покрет „Србија центар“