Gradski odbor Pokreta „Srbija centar“ izdao je saopštenje u kojem se tvrdi da se na parceli 207/2 KO Kruševac nezakonito sprovode građevinski radovi a da iza tog projekta stoji direktor JKP „Gradska toplana“ Milutin Tasić.
„Dok građani Kruševca za svaku dogradnju, rekonstrukciju i građevinski rad moraju da pribavljaju dozvole, uslove i saglasnosti, postavlja se pitanje – da li za direktora Gradske toplane Milutina Tasića važe neka druga pravila?
Na katastarskoj parceli 207/2 KO Kruševac, u Miličinoj ulici, izvode se radovi na objektu koji, prema informacijama kojima raspolažem, dograđuje direktor JKP „Gradska toplana“ Kruševac Milutin Tasić, dok se nepokretnost formalno vodi na njegovu taštu Gordanu Ninić.
Gradska uprava grada Kruševca mi je pismeno odgovorila da za radove na KP 207/2:
nije izdata građevinska dozvola, nije izdato odobrenje za izvođenje radova, nema lokacijskih uslova i nema prijave radova.
Još ozbiljnije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo zvanično je potvrdio da se KP 207/2 nalazi u obuhvatu nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja – Crkve Svetog Stefana Lazarice sa Kruševačkim gradom.
Nakon toga obratio sam se i Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, koji je nadležan za kulturna dobra od izuzetnog značaja.
I njihov odgovor je nedvosmislen.
Za aktuelne građevinske radove na KP 207/2 Republičkom zavodu nije podnet zahtev.
Zavod nije izdao uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite.
Nije izdao saglasnost, mišljenje niti bilo koji drugi akt kojim bi se ti radovi razmatrali ili odobravali.
Zavod čak navodi da nije bio obavešten o početku radova.
Dakle, imamo situaciju u kojoj se gradi u samom obuhvatu kulturnog dobra od izuzetnog značaja, a Grad kaže da nema građevinske dozvole ni odobrenja za radove, dok Republički zavod kaže da od njega niko nije ni tražio uslove niti saglasnost.
Pri tome, Studija zaštite „Lazarev grad u Kruševcu“, koju je izradio Republički zavod, posebno obrađuje KP 207/2, Miličina 10. U studiji se navodi da arhitektura postojećih objekata ne doprinosi prostoru nepokretnog kulturnog dobra i kao mere zaštite navode se čak uklanjanje objekata, težnja da parcela bude u javnoj svojini i uređenje parcele u okviru uređenja tvrđave.
I upravo na toj parceli danas gledamo građevinske radove.
Posebno je neprihvatljivo što se sve formalno vodi preko tašte direktora Toplane. Ako Milutin Tasić stoji iza izgradnje, onda treba javno da stane iza nje i pokaže dozvole, a ne da se kao javni funkcioner skriva iza imena člana porodice.
To je politički i moralno kukavički.
A još važnije – porodični odnosi i političke knjižice ne mogu da budu zamena za građevinsku dozvolu.
Milutin Tasić je godinama bio funkcioner SPS-a, a njegov politički prelazak u SNS ne znači da je sa novom stranačkom knjižicom dobio i pravo da ne poštuje propise.
Jednostavno, članska knjižica i tašta ne mogu da prikriju baš sve.
Zakon mora biti isti za direktora javnog preduzeća i za svakog drugog građanina Kruševca.
Zato javno pitam:
Ko je dozvolio da se radovi izvode bez građevinske dozvole i bez uslova Republičkog zavoda?
Zašto građevinska inspekcija nije zaustavila radove?
Da li bi običnom građaninu bilo dozvoljeno da u neposrednom obuhvatu Lazarevog grada počne dogradnju bez dozvole, bez prijave radova i bez saglasnosti službe zaštite?
I najvažnije:
Da li u Kruševcu postoji jedan zakon za građane, a drugi za direktore javnih preduzeća bliske vlasti?
Od građevinske inspekcije zahtevam hitan izlazak na teren, utvrđivanje stvarnog obima radova, utvrđivanje investitora i momentalnu primenu zakona ukoliko se potvrdi da se izvode radovi za koje je neophodna dozvola.
Od Republičkog zavoda očekujem da, nakon što je sada upoznat sa radovima, preduzme mere iz svoje nadležnosti radi zaštite Lazarevog grada.
A od Milutina Tasića zahtevam nešto što bi u svakoj normalnoj zemlji bilo neophodno: OSTAVKU!
Pre bi se Milutin javno odrekao tašte nego funkcije!„, navodi se u saopštenju Gradskog odbora pokreta „Srbija centar“ koje je potpisao odbornik u Skupštini grada Kruševca Bojan Nedeljković.
Fotografije: Pokret „Srbija centar“
