TURISTIČKI POTENCIJALI OPŠTINE ĆIĆEVAC: Neotkrivena bogatstva Mojsinjske Svete gore

Nedaleko od Lazareve prestonice, u trouglu Morava i puta Kruševac – Đunis – Deligrad, prostire se Mojsinjska planina, u narodu poznata kao Mala Srpska Sveta gora.

Iako brojni tragovi svedoče o bogatom duhovnom životu i netaknutoj prirodi, do danas je ostala neistražena.

– Teritorija opštine Ćićevac obuhvata 90 odsto teritorije nekadašnje Mojsinjske Svete gore. U turističkom smislu, ona je naš najveći potencijal. Ako se uzme u obzir koliko ljudi o njoj zna, može se reći da je neotkrivena – kaže Marko Aleksić, direktor Narodne biblioteke „Ćićevac”.

U kulturno-istorijskom nasleđu, ovaj kompleks planina zauzima posebno mesto, a ime Sveta gora dobila je zbog brojnih manastira, crkava i crkvišta, izvora i svetih vodica pronađenih na tom području.

– Danas je poznata baština tih sedamdesetak crkava, crkvišta i manastira. Međutim, prema nekim starim istorijskim izvorima, postoji podatak da se zapravo na Mojsinjskoj Svetoj gori nalazi oko 146 svetinja. Uz blagoslov, koji ću tražiti od vladike Davida, sleduje mi put u Hilandar, u čijoj ću arhivi pokušati da pronađem odgovore – objašnjava on.

Dosadašnji zapisi govore da je planina bila naseljena kaluđerima. Veruje se da su verske objekte podizali svetogorski monasi, koji su na planini, nakon Maričke bitke i najezde Turaka, našli utočiše pod zaštitom kneza Lazara.

– Obično se misli da je sve to nastalo nakon Maričke bitke, međutim postoje podaci da je sve to postojalo i ranije, pre 14. veka. Ta saznanja su sada neosporna i potrebno je samo istraživati arhivu. Veliki je izazov za nas da otkrijemo i preciziramo šta su svetinje, a šta snoviđenja meštana.

Za crkve, manastire i izvore skrivene u neistraženim šumskim dolinama Mojsinjske gore vezuju se brojne legende i priče, koje svojom mističnošću privlače sve više pažnje.

– To bi u verskom turizmu bio potencijal koji retko ko ima. Donekle se može doći i automobilom, a sada radimo na obeležavanju pešačkih staza, pravljenju mapa i putnih znakova, kako bi budući posetioci mogli da pešače slobodno. Prema projektu, to bi trebalo da se realizuje na proleće – ističe on.

Pre deset godina o zagonetnoj planini snimljen je film „Vrata Srbije: Mojsinjska Sveta gora”, a sada je, u cilju njene promocije, u planu izrada kapitalne fotomonografije.

– Mojsinjska Sveta gora je naš najjači štih i na njemu će se najviše raditi. Narodna biblioteka „Ćićevac”, na moju ideju, biće nosilac izrade i objavljivanja obimne fotomonografije za koju je i Ministarstvo kulture izrazilo zainteresovanost. Biće obuhvaćene sve crkve, crkvišta i manastiri na teritoriji opštine Ćićevac, kao i Mojsinjska Sveta gora. Posao je obiman i sigurno će trajati dve godine. Po konkursu Ministarstva kulture za 2022. godinu, kupili smo ozbiljnu foto-opremu, zahvaljujući kojoj ćemo da ostvarimo izdavački podvig. Ovo kapitalno delo biće najbolji primer, pa i podstrek svim drugim manjim mestima da mogu mnogo toga da urade iako su mali – najavljuje Aleksić.

Naslovna fotografija: Nada Ćosić