Koje su prednosti članstva Srbije u EU i šta ono donosi građanima naše zemlje i Kruševca piše Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
“Pristupni pregovori sa Evropskom unijom postali su sve kompleksniji i teži, imajući u vidu razvoj same Unije i povećanje broja članica. U januaru 2014. održana je međuvladina konferencija, koja je označila zvaničan početak pregovora Srbije i Evropske unije. Do danas je otvoreno 17 od 35 poglavlja, a privremeno su zatvorena 2 – 25 i 26 (Nauka i istraživanje i Obrazovanje i kultura). Krajnji cilj pregovora jeste članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Nema nikakve dileme da je članstvo u interesu Srbije i svih njenih građana. Ono daje snažan podsticaj za dalji politički i ekonomski razvoj, kao i za bolje pozicioniranje Srbije na međunarodnom planu. Članstvo, takođe, donosi mnoge koristi građanima Srbije. Do punopravnog članstva ima još dosta posla i suočavanja sa izazovima na koje se mora uspešno i kvalitetno odgovoriti. Reforme koje se sprovode u procesu pristupanja nisu ni lake ni jednostavne, ali njihovim sprovođenjem Srbija se približava uređenim evropskim državama, što i jeste svrha pristupnih pregovora.
Ekonomija je prva oblast na koju svi pomislimo jer je Evropska unija prevashodno ekonomski i mirovni projekat. Reforme u oblasti ekonomije jačaju privredni sektor, unapređuju poslovni ambijent i prepremaju Srbiju da jednog dana, kada postane članica u EU, ravnopravno učestvuje na zajedničkom evropskom tržištu koje se zasniva na slobodnom kretanju roba, usluga, kapitala i ljudi. Članstvo donosi i bolju poslovnu klimu, veća strana ulaganja, a time i mogućnost otvaranja novih radnih mesta i veće plate. Povećanje životnog standarda građana vidljivo je bez izuzetka u svakoj državi koja je pristupila Evropskoj uniji.
Evropski fondovi koji su na raspolaganju državama članicama znatno pomažu u regionalnom razvoju, poljoprivredi, očuvanju životne sredine, razvoju infrastrukture i uspostavljanju kvalitetnijeg obrazovanja.
Mladi će moći da se školuju u državama Evropske unije pod istim uslovima kao i državljani članica, a građani Srbije će moći da rade u državama članicama bez radnih dozvola. Srbija postaje sastavni deo unutrašnjeg tržišta Unije, čime će preduzetnici dobiti pristup tržištu od oko 500 miliona potrošača, bez carina i drugih ograničenja.
Ulaskom u Uniju počinjemo da sprovodimo zajedničku poljoprivrednu politiku čiji je cilj modernizacija poljoprivredne proizvodnje, obezbeđivanje kvaliteta proizvoda i prihvatljivih cena, uz izdašne subvencije i druge podsticaje koje dobijaju evropski poljoprivrednici. U oblasti zaštite potrošača, članstvo donosi i strožiju kontrolu kvaliteta proizvoda, kao i veće mogućnosti pristupa informacijama o robama i uslugama na tržištu. Srpski proizvodi dobijaju oznaku „Made in EU“ što im otvara mnoga vrata na drugim tržištima izvan Unije, jer je ta oznaka garancija kvaliteta.
Srbija ulaskom u EU prenosi deo svog suvereniteta na nivo zajedničkog odlučivanja, ali se time nipošto ne odriče svog suvereniteta, već ga delegira na Uniju. Sama EU podstiče različitost nacionalnih identiteta država članica kao jednu od svojih najviših vrednosti. Srbija, takođe, postaje jedan od kreatora zajedničke evropske politike, a srpski jezik jedan od službenih jezika u Evropskoj uniji.”
Comments are closed.