Živimo u digitalnoj eri, u kojoj je svaka informacija dostupna. Internet nam omogućava da svakodnevno dođemo do željenih podataka, dok nas društvene mreže povezuju sa ljudima iz celog sveta. Digitalizacija je najviše uticala na mlade ljude, mahom školarce. Danas gotovo da ne postoji dete koje ne poseduje mobilni telefon, ne koristi Internet ili nema profil na nekoj od društvenih mreža.
Svesni smo da internet ima dobrih i loših strana, posebno kada je škola u pitanju. Često dolazi do zloupotrebe, kao i do problema zavisnosti kod mladih. Koliko smo se otuđili, kako naći meru i na koji način koristiti raspoloživa sredstva? O ovim temama smo razgovarali sa Slađanom Žujić, diplomiranom psihološkinjom i profesorkom Gimnazije u Kruševcu.
Koliko internet deci i mladima pomaže, a koliko odmaže?
-Internet deci pomaže ukoliko žele da dođu do nekih sadržaja u što kraćem vremenskom periodu, za edukaciju i nadograđivanje znanja. Deca, dolazeći brzo do podataka, ne koriste zaključivanje, povezivanje, moć kreativnosti se ne razvija i to je loša strana interneta. Mnogo se vremena provodi u virtuelnom svetu, što je loše.
Uvođenje mobilnih telefona u nastavu – olakšavajuća okolnost ili ,ipak, ne?
– Sa razvojem tehnologije i pametnih telefona vidimo koliko nam je lakše da nešto pribeležimo, uslikamo, usnimimo neki sadržaj, koji će nam kasnije pomoći tokom učenja i to su dobre strane. Zloupotreba mobilnih telefona u nastavi najčešće odvlači i ometa pažnju tokom nastavnog procesa. Treba imati meru i jasno propisati pravila o korišćenju mobilnih telefona.
Da li su đaci svesni dostupnosti informacija i u kojoj meri to pravilno koriste, a u kojoj zloupotrebljavaju?
–Učenici su svesni dostupnosti informacija i to često koriste u istraživanju pri projektnoj nastavi u školi. Dobro vladaju alatima na internetu. Zloupotrebljavaju u smislu “prepisivanja” na času, ne koristeći pamćenje, mišljenje i opažanje.
Može li se reći da su zbog te prevelike dostupnosti informacija postali lenji?
– Ne može se baš tako reći. Istina je da ne koriste logička zaključivanja i da to rade bez kritičkog razmišljanja, što i jeste problem.
Koliko su ekrani/mobilni telefoni zamenili knjige i kako se to odražava na mlade?
– Gedžeti su delimično zamenili knjige. Učenici više čitaju kritike i zaključke na internetu, nego pravu i odgovarajuću literaturu u vidu knjiga, udžbenika ili lektira. Treba voditi računa o pouzdanosti informacija na internetu, jer nisu baš sve istinite i proverene.
Mladi u velikom broju danas koriste društvene mreže. Jesu li se zbog toga otuđili?
– Korišćenje društvenih mreža pretvorilo se u virtuelni način druženja i upoznavanja. Deca su postala zavisna od “lajkova” i potrebe identifikacije sa likom na fotografijama, na društvenim mrežama. To je sve dorađeno i nije tako u realnom životu. Napominje da virtuelni prijatelj ne može zameniti pravog prijatelja i druženje.
Koji su prvi znakovi zavisnosti od interneta i društvenih mreža kod mladih? Kako ih prepoznatati?
-Vidljivi znakovi su vreme provedeno na društvenim mrežama tokom svakog dana, koje je preraslo u preterivanje. Ubeđivanje oko raznih sadržaja i “trendova” na internetu i slično. Treba shvatiti prave razloge korišcenja društvenih mreža, kao i zaokupljenost ostalim obavezama tokom dana.
Kako se preterano korišćenje interneta ( telefona i ostalih uređaja) odražava na uspeh u školi?
–Odražava se tako što učenik manje koristi ostala sredstva kako bi usvojio znanja. Slabije koristi ruku u pisanju, što je i te kako bitno u procesu učenja. Odvlači pažnju neprimerenim sadržajima i sve to dovodi do slabijeg uspeha u školi, slabijeg socijalnog kontakta, fizičke aktivnosti i drugih problema.
Koliko se sa tim problemom, kao psiholog, susrećete kod mladih?
– Susrećem se često na časovima u školi, tokom nastave. Veoma jasno dam do znanja prioritetu bez korišćenja mobilnih telefona na času i učenici to dobro praktikuju.
Savet za zavisnike? Kako pronaći ravnotežu?
– Treba pronaći ravnotežu i koristiti internet sadržaje samo u onoj meri koja ne utiče na vaše psihofizičko stanje. Pronaći aktivnost u slobodno vreme, a ne samo prelistavanje sadržaja na internetu. Baviti se sportom, družiti se i učiti! – za kraj dodaje naša sagovornica.
Comments are closed.