Evropska komisija je predala zemljama članicama izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 u procesu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Radi se u internom dokumentu koji služi za razmenu mišljenja među članicama EU.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je imala ekskluzivan uvid u ovaj dokument u kojem se zaključuje da nedostaju opipljivi rezultati u ključnim oblastima, poput reforme u pravosuđu, borbi protiv korupcije, ratnim zločinima i slobodi medija. Izveštaj nalazi da je zemlja ostvarila određeni napredak u nekim poljima poput institucionalnih reformi, pravima nacionalnih manjina, pranju novca i pitanju azila.
Napredak u poglavljima 23 i 24, kao i konstruktivan pristup u normalizaciji odnosa sa Kosovom, su od ključne važnosti da bi zemlje članice EU odobrile otvaranje novih poglavlja u pristupnom procesu između Beograda i Brisela. Srbija očekuje da u decembru otvori nova poglavlja u predpristupnim pregovorima.
RSE objavljuje glavne odlomke iz dokumenta koji je trenutno predmet rasprave na nivou članica EU i imaće odlučujuću ulogu u odluci o otvaranju novih poglavlja.
U dokumentu se zaključuje da “nema vidljivih rezultata” u oblasti borbe protiv korupcije. Stoga se u izveštaju naglašava da bi se postigli opipljivi reuzltati u ovoj oblasti, neophodno je da se ojača civilno društvo i poboljša koordinacija i kontrola “propraćena čvrstom političkom voljom na svim nivoima”.
Eksperti Evropske komisije zaključuju da Srbija “ozbiljno kasni” u obezbeđivanju efikasne kontrole antikorupcijske politike i poboljšanju koordinacije između svih relevantnih institucija koje se time bave. U dokumentu se podvlači da i dalje nije organizovana kampanja u cilju podsticanja i jačanja učešća građana u borbi protiv korupcije.
“Što se tiče slobode izražavanja i medija, opšte okruženje i dalje nije pogodno na ostvarivanje ovih prava”, stoji u dokumentu. U papiru se podvlači da su zabrinjavajući slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima te da su presude oko ovih pitanja “i dalje retke”.
“Govor mržnje i diskriminatorna terminologija se često toleriše u medijima, a retko se time bave regulatorna tela ili tužilaštvo”, stoji u dokumentu.
U tekstu se ističe neophodnost jačanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Pored ostalog, eksperti Evropske komisije su zaključili da je biloponovljenih tvrdnji da su disproporcionalno korišćene fiskalne inspekcije, kako bi se vršio ekonomski pritisak na medije.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Comments are closed.