Све лошије ментално здравље адолесцената и младих у свету представља велики изазов. У Србији 4,1% од укупног становништва има симптоме депресије, 10,8% ученика пријављује лоше расположење, а 21,9% пријављује осећај нервозе барем једном недељно.
Услуге за ментално здравље нису добро повезане са другим системима и стога у пракси не могу да пруже правовремен и прикладан одговор нити упућивање на друге услуге како би се спречило да мањи проблеми са менталним здрављем прерасту у веће.
Проблемима који муче младе у Крушевцу одлучили су да се баве чланови Омладинске редакције КрушевацПресса. У наредних неколико седмица објавићемо серијал текстова о менталном здрављу младих у нашем граду и проблемима са којима се суочавају. Овај серијал текстова је припреман од децембра 2022. године.
Прелазни период између детета и озбиљног, одговорног и одраслог човека није толико једноставан, као што старији људи мисле. Млади људи су често без подршке, што доводи до мањка самопоуздања. Одбачени су из друштва, што ствара осећај одбачености и несигурности. Неки од њих су се још у најранијем детињству сусрели са неком врстом насиља, због чега се јављају трауме, које иницирају озбиљне психичке проблеме. Пубертет је заправо најосетљивије доба, када су млади људи често несигурни, незадовољни, затворени, пред њима су важне животне одлуке, прве љубави, проблеми и патње. Зато треба рећи да је у тим годинама, поред физичког, најбитније неговати и ментално здравље.
Питали смо крушевачке средњошколце шта мисле о овој теми, као и који су најчешћи проблеми код младих? Које проблеме уочавају код других, а које код себе? Како се суочавају са тим и на које се све начине тинејџерске муке и кризе могу превазићи?
Н.Ј. (18) као највећи проблем види прокрастинацију:
– Мислим да младе, генерално школарце, мучи прокрастинација тј. одлагање својих проблема, због којег се ствара притисак у глави и мислима, који често не могу да издрже. Често настају лоши резултати, због којих особа почиње да мрзи себе, упада у блажи или тежи вид депресије. Све то настаје јер се проблеми гурају под тепих, бежи се од реалности и реалне слике.
Свестан себе и својих проблема истиче:
– Код себе примећујем сличне проблеме, ако не и исте. Ако имам сутра неки задатак, ја нећу ићи на спавање, мислећи да ћу заиста да се посветим раду. Напротив, нити урадим задатак, нити спавам. То утиче лоше и на физичко и на ментално здравље, без разлога. Овај период у ком се налазимо је веома неповољан. Истовремено смо деца, а и одрасле особе које имају мноштво обавеза. Млади управо због тога не могу да се снађу у животу и ту се стварају проблеми. За крај бих дао савет да спавају и да се хране редовно, јер је то најбитније у овим годинама. Треба да уживамо у лепим стварима, а не само лоше да сагледавамо- поручује наш саговорник.
Ј.Г. (17) сматра да већина младих пати од неког комплекса, због чега нема самопоуздање:
– Ми смо у тим неким годинама, када се највећа пажња усмерава на физички изглед. Нисмо баш способни да рационално судимо о другима, а поготово о себи. Нагло одрастамо и суочавамо се са реалношћу, за коју нисмо толико спремни. Сви ми пролазимо кроз исте проблеме, али их доживљавамо другачије. Истакла бих несигурност и комплексе ниже вредности, као највеће проблеме. Управо они подстичу анксиозност, нападе панике и то је окидач за сва озбиљна психичка стања. Долазимо и до међусобног неразумевања, наша самоспознаја није добра. Зато увек треба бити свестан себе, па самим тим и свестан других. Сви смо ми људи са манама, треба и тога бити свестан. И други људи осећају исто што и ми.
Код себе примећује изражену анксиозност, али и добру самоспознају:
– Мислим да сам довољно свесна себе, али и даље не могу да прихватим ту реалност у којој се налазим. Нисам више дете, постајем одрасла особа. У свету видим многе лоше ствари, што код мене подстиче ту анксиозност. Морам да радим на себи, напредујем и да још више упознајем себе – за крај истиче она.
С.М. (17) истиче да су високи друштвени стандарди главни узроци за незадовољство код младих.
– Код других често примећујем да се жале на финансијске, породичне и љубавне проблеме. У зависности од личности, неко постаје недружељубив, ћутљив, неко је доста агресиван, неко то игнорише, своје незадовољство искаљују на друге. Мислим да су и медији велики проблем, као и ово друштво у ком живимо. Високи друштвени стандарди, који нам други намећу. Ми сви несвесно жудимо за тим. Мислимо да све што нам се пласира треба да поседујемо, што је грешка савременог доба. Због тога се данас јавља незадовољство код младих.
Себе доживљава као просечну особу:
– Ја сам просечна особа. Немам неких великих проблема. Проживљавам исто што и моји вршњаци. Понекад се посвађам са родитељима, што је врло ретко, али како сам старија све их вишем разумем. Незадовољна сам својим изгледом, али радим на томе. Имала сам проблема са исхраном, што ми је додатно створило комплексе. Од тад другачије размишљам, радим на себи и здравије се храним. Треба водити рачуна о свом здрављу, закључује С.М.
Насловна илустрација: Rawpixel
Comments are closed.