Sve lošije mentalno zdravlje adolescenata i mladih u svetu predstavlja veliki izazov. U Srbiji 4,1% od ukupnog stanovništva ima simptome depresije, 10,8% učenika prijavljuje loše raspoloženje, a 21,9% prijavljuje osećaj nervoze barem jednom nedeljno.
Usluge za mentalno zdravlje nisu dobro povezane sa drugim sistemima i stoga u praksi ne mogu da pruže pravovremen i prikladan odgovor niti upućivanje na druge usluge kako bi se sprečilo da manji problemi sa mentalnim zdravljem prerastu u veće.
Problemima koji muče mlade u Kruševcu odlučili su da se bave članovi Omladinske redakcije KruševacPressa. U narednih nekoliko sedmica objavićemo serijal tekstova o mentalnom zdravlju mladih u našem gradu i problemima sa kojima se suočavaju. Ovaj serijal tekstova je pripreman od decembra 2022. godine.
Prelazni period između deteta i ozbiljnog, odgovornog i odraslog čoveka nije toliko jednostavan, kao što stariji ljudi misle. Mladi ljudi su često bez podrške, što dovodi do manjka samopouzdanja. Odbačeni su iz društva, što stvara osećaj odbačenosti i nesigurnosti. Neki od njih su se još u najranijem detinjstvu susreli sa nekom vrstom nasilja, zbog čega se javljaju traume, koje iniciraju ozbiljne psihičke probleme. Pubertet je zapravo najosetljivije doba, kada su mladi ljudi često nesigurni, nezadovoljni, zatvoreni, pred njima su važne životne odluke, prve ljubavi, problemi i patnje. Zato treba reći da je u tim godinama, pored fizičkog, najbitnije negovati i mentalno zdravlje.
Pitali smo kruševačke srednjoškolce šta misle o ovoj temi, kao i koji su najčešći problemi kod mladih? Koje probleme uočavaju kod drugih, a koje kod sebe? Kako se suočavaju sa tim i na koje se sve načine tinejdžerske muke i krize mogu prevazići?
N.J. (18) kao najveći problem vidi prokrastinaciju:
– Mislim da mlade, generalno školarce, muči prokrastinacija tj. odlaganje svojih problema, zbog kojeg se stvara pritisak u glavi i mislima, koji često ne mogu da izdrže. Često nastaju loši rezultati, zbog kojih osoba počinje da mrzi sebe, upada u blaži ili teži vid depresije. Sve to nastaje jer se problemi guraju pod tepih, beži se od realnosti i realne slike.
Svestan sebe i svojih problema ističe:
– Kod sebe primećujem slične probleme, ako ne i iste. Ako imam sutra neki zadatak, ja neću ići na spavanje, misleći da ću zaista da se posvetim radu. Naprotiv, niti uradim zadatak, niti spavam. To utiče loše i na fizičko i na mentalno zdravlje, bez razloga. Ovaj period u kom se nalazimo je veoma nepovoljan. Istovremeno smo deca, a i odrasle osobe koje imaju mnoštvo obaveza. Mladi upravo zbog toga ne mogu da se snađu u životu i tu se stvaraju problemi. Za kraj bih dao savet da spavaju i da se hrane redovno, jer je to najbitnije u ovim godinama. Treba da uživamo u lepim stvarima, a ne samo loše da sagledavamo- poručuje naš sagovornik.
J.G. (17) smatra da većina mladih pati od nekog kompleksa, zbog čega nema samopouzdanje:
– Mi smo u tim nekim godinama, kada se najveća pažnja usmerava na fizički izgled. Nismo baš sposobni da racionalno sudimo o drugima, a pogotovo o sebi. Naglo odrastamo i suočavamo se sa realnošću, za koju nismo toliko spremni. Svi mi prolazimo kroz iste probleme, ali ih doživljavamo drugačije. Istakla bih nesigurnost i komplekse niže vrednosti, kao najveće probleme. Upravo oni podstiču anksioznost, napade panike i to je okidač za sva ozbiljna psihička stanja. Dolazimo i do međusobnog nerazumevanja, naša samospoznaja nije dobra. Zato uvek treba biti svestan sebe, pa samim tim i svestan drugih. Svi smo mi ljudi sa manama, treba i toga biti svestan. I drugi ljudi osećaju isto što i mi.
Kod sebe primećuje izraženu anksioznost, ali i dobru samospoznaju:
– Mislim da sam dovoljno svesna sebe, ali i dalje ne mogu da prihvatim tu realnost u kojoj se nalazim. Nisam više dete, postajem odrasla osoba. U svetu vidim mnoge loše stvari, što kod mene podstiče tu anksioznost. Moram da radim na sebi, napredujem i da još više upoznajem sebe – za kraj ističe ona.
S.M. (17) ističe da su visoki društveni standardi glavni uzroci za nezadovoljstvo kod mladih.
– Kod drugih često primećujem da se žale na finansijske, porodične i ljubavne probleme. U zavisnosti od ličnosti, neko postaje nedruželjubiv, ćutljiv, neko je dosta agresivan, neko to ignoriše, svoje nezadovoljstvo iskaljuju na druge. Mislim da su i mediji veliki problem, kao i ovo društvo u kom živimo. Visoki društveni standardi, koji nam drugi nameću. Mi svi nesvesno žudimo za tim. Mislimo da sve što nam se plasira treba da posedujemo, što je greška savremenog doba. Zbog toga se danas javlja nezadovoljstvo kod mladih.
Sebe doživljava kao prosečnu osobu:
– Ja sam prosečna osoba. Nemam nekih velikih problema. Proživljavam isto što i moji vršnjaci. Ponekad se posvađam sa roditeljima, što je vrlo retko, ali kako sam starija sve ih višem razumem. Nezadovoljna sam svojim izgledom, ali radim na tome. Imala sam problema sa ishranom, što mi je dodatno stvorilo komplekse. Od tad drugačije razmišljam, radim na sebi i zdravije se hranim. Treba voditi računa o svom zdravlju, zaključuje S.M.
Naslovna ilustracija: Rawpixel
Comments are closed.