Kada govorimo o seksizmu na fakultetu treba istaći da su studenti u velikoj meri upoznati sa tim fenomenom i da ga prepoznaju.
Naši ispitanici su sa Fakulteta političkih nauka i njihova zapažanja se uglavnom poklapaju ali to ne znači da je i na drugim fakultetima ista situacija. Jako je važno napomenuti da mali broj ispitanih studenata ne daje pravu sliku o dešavanjima, što kasnije možemo videti na primeru koji je posle dugo vremena isplivao na površinu. Šta seksizam za njih predstavlja i u kojoj meri je po njima zastupljen, saznajemo u narednim odgovorima.
“Upoznat sam sa pojmom seksizam i on za mene predstavlja vid diskriminacije suprotnog pola, zasnovan na polnim karakteristikama i stvaranju stereotipa. Smatram da je zastupljen, ali nažalost se koristi i za stvaranje bespotrebnih podela u društvu. Čini mi se da kod nas još nije poprimilo značajne razmere”, kaže student Fakulteta političkih nauka.
Studentkinja Fakulteta političkih nauka kaže da je upoznata sa značenjem pojma seksizam i dodaje da je to svaka radnja koja kod nas, uglavnom, izaziva osećaj bezvrednosti u odnosu na suprotan pol. Daleko više pogađa ženski pol, ali svakako jedan je od glavnih uzroka nejednakosti i neravnopravnosti polova. Dodaje da ne prati nikakva istraživanja i statistiku da bi verodostojno odgovorila na ovo pitanje. Borba protiv seksizma dovoljno je javna da čovek pomisli da smo na putu da se iskoreni. Neke grube podele su definitivno prevaziđene. Međutim, podređenost, konkretno ženskog pola, može se uočiti kroz kampanje, reklame, pa čak i svakodnevne situacije.
“Upoznata sam sa tim pojmom i mislim da je veoma zastupljen u primitivnijim i ruralnim sredinama, gde žene i dalje nemaju vrednost jednaku muškarcu. Mislim da je u svim sferama svakako prisutan seksizam, ali da je u 21. veku ipak smanjen koliko god je moguće u odnosu na 20-ti vek”, smatra studentkinja završne godine Fakulteta političkih nauka.
Neki od stavova studenata su da seksizam predstavlja podelu poslova i generalno podelu između muškaraca i žena. Sa seksizmom se susrećemo u svakodnevnim situacijama. Najbanalniji primer koji su studenti izdvojili jeste podela poslova. Žene moraju biti domaćice, a muškarci vođe i uvek su oni ti koji vode glavnu reč.
Dečaci/muškarci se uče od malih nogu da su jači pol, snažniji i hrabriji, da suze za njih ne postoje i da devojčice nose titulu slabijeg pola. Te osobine se posle sreću i u kasnijem dobu, gde se žena smatra nesposobnom za neki posao.
Na pitanje, da li su studenti prepoznali seksizam na Fakultetu, odgovor je uglavnom bio identičan, a to je da ga ne prepoznaju. Samo su dve studentkinje rekle da ga prepoznaju.
“Ne prepoznajem seksizam na fakultetu”, kaže Oliver Mijušković.
“Do sada se nisam susrela i nisam uočila bilo kakva ispoljavanja seksizma na Fakultetu”, dodaje Anđela Partenijević.
Studentkinja koja prepoznaje seksizam kaže da na većini predmeta koji drže muškarci, studentkinje stavljaju u mnogo niži položaj u odnosu na studente muškog pola.
Vest koja se proširila među studente je ta da seksizma ipak ima, ali se dobro prikriva. Naravno, ne u velikoj meri. Istraživanje koje je sprovedeno na više fakulteta je došlo do podataka da su studentkinje te koje su na meti profesora, dok je svega 29 studenata muškog pola, što je za 9 puta manje nego osoba ženskog pola, bilo na meti profesora.
Comments are closed.