Organizacija Srbija21 je juče u Sava centru predstavila rezultate istraživanja koje su sproveli u saradnji sa CeSID-om pod nazivom „Zašto ljudi odlaze iz Srbije?“.
Iako je opšte poznato da veliki broj ljudi napušta Srbiju iz godine u godinu, do sada nije sprovedeno istraživanje ovog obima koje se bavi ključnim pitanjem – zašto.
Bojan Đurić iz Srbija21 kaže za Talas da je to i bila osnovna ideja:
„Po tome se i ova istraživanja i pristup koji smo odabrali u njihovoj “eksploataciji” za bavljenje temom koju smatramo krucijalnom, razlikuju od svega što je do sada rađeno. Niko nikad nije pitao, na organizovan način, ljude koji su se već iselili iz Srbije zašto su tačno to učinili, koji su bili motivi, kako danas, kada su već tamo, gledaju na svoj život, a kako na život ovde i kako vide svoju budućnost – ovde ili tamo.
U istraživanju rađenom u samoj Srbiji ljude smo pitali nešto drugo – da li i zašto razmišljaju o odlasku.“
Istraživanje je podeljeno na dva dela i njima je obuhvaćeno 1.000 ispitanika u Srbiji i 2.149 ispitanika u dijaspori, onih koji su se već odselili i koji očigledno u velikom broju žele da doprinesu raspravi o ovim pitanjima.
90% ljudi koji su se odselili ne vide budućnost za svoju decu u Srbiji
Verovatno najporažavujući rezultat istraživanja jeste da čak 90% onih koji su se iselili vidi budućnost svoje dece u inostranstvu i ne planira život za njih u Srbiji.
Kada je reč o njima samima, 41% ispitanika iz dijaspore ne planira da se vrati u Srbiju, dok tek 35% njih želi da se vrati kada budu u penziji.
Migracioni potencijal – broj ljudi koji žele da se odsele iz Srbije iznosi 22%, među kojima je najviše mladih između 18 i 29 godina – čak 34%.
Velika većina ispitanika iz Srbije bira Zapad za destinaciju:
„Tu nema nikakve dileme, odgovori i preferencije ljudi su kristalno jasni i neumoljivi – ogromna većina ljudi želi, ali i ide, u zemlje koje zovemo “Zapadom”, objašnjava Đurić.
“Preko 85% u EU i Severnu Ameriku. Svega 2% želi u Rusiju.”
„To mnogo govori. I to je model i za Srbiju, tu se možda krije i ključni potencijal za uspešan odgovor na pitanje kako da manje ljudi u budućnosti želi da ode.“
„Jasno je kakvu Srbiju treba praviti. Onu koja će ličiti na zemlje zapadnog civilizacijskog, društvenog, ekonomskog, tehnološkog kruga. Koliko god je to moguće.“
Od tih 85%, prvi izbor je Nemačka sa čak 25%.
Kako kaže naš sagovornik, upravo tu leži odgovor na pitanje kakvo društvo treba da gradimo kako bismo preokrenuli negativan populacioni trend.
To izdvaja i kao najzanimljiviji rezultat istraživanja:
„Uprkos čestom utisku da naši ljudi vole “treći put”, ili Rusiju, ogromna većina njih racionalno kaže da je bolji život na Zapadu. I da oni hoće TAKO da žive.“
Među ključnim razlozima za iseljavanje navode se životni standard, niske plate i niska mogućnost nalaženja optimalnog posla.
Ivan Andrić iz Srbija21, koji je na događaju predstavio rezultate istaživanja, ističe i to da često zanemarujemo ko su ljudi koji odlaze – kako kaže, to nisu oni „najpametniji i najbolji“, to su ljudi koji su se odvažili da kroče u nepoznato i preuzmu rizik.
Pored toga, istakao je i podatak da čak 92% ispitanika iz dijaspore misli da u inostranstvu žive bolje nego u Srbiji, dok 94% ispitanika iz Srbije veruje da se u inostranstvu živi bolje nego kod nas.
Da li je sve zaista u životnom standardu?
Prof. dr Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta, jedan od panelista na događaju, postavio je vrlo važno pitanje:
Da je plata u Srbiji 50% veća, da li bi se ovaj trend promenio?
Vučković zaključuje da ne bi, a da takav pomak u Srbiji nećemo videti još bar 7-8 godina.
Srbija je tokom 2017. postala manja za oko 100.000 ljudi
Ne postoji precizan podataka o broju ljudi koji su napustili Srbiju tokom 2017, ali se procene kreću između 49.000 i 60.000.
Kada na to dodamo negativan prirodni priraštaj tj. činjenicu da je umrlo više ljudi nego što se rodilo, dobijamo podatak da je tokom 2017. godine broj stanovnika u Srbiji smanjen za čak 100.000.
Time potreba za bavljenje ovim pitanjem postaje još veća i važnija.
Učenica na tribini i socijalna psihološkinja prof. dr Jasna Milošević Đorđević analizirala je razloge za iseljavanje sa psihološkog aspekta i istakla da postoje različite teorije koje objašnjavaju donošenje odluka u ovom kontekstu, poput teorije socijalne razmene ili teorije planiranog ponašanja.
Ona, međutim, kaže da socijalna psihologija nažalost nema rešenje za ovaj problem, ali može da pomogne u razumevanju motiva ljudi. Dok je jedan deo razloga za iseljavanje racionalan i tiče se ekonomskog aspekta, drugi je afektivan i ima veze sa emocijama ljudi.
Izvor: www.talas.rs
Comments are closed.