ЧАРАПАНСКИ ВЕК МУЗИКЕ: Занатлијска певачка дружина „Обилић“

Занатлијска певачка дружина „Обилић“ настала је 1911. године издвајањем занатлија из Певачког друштва „Цар Лазар“ и у периоду између два светска рата била је најквалитетнија музичка дружина у Крушевцу.

„Обилић“ је основан 6. марта 1911. године на иницијативу Радослава Дуњића, адвоката и сенатора. Оснивачки скуп одржан је у једној малој собици Занатског дома а први хоровођа био је Стеван Колар. Друштво је неговало и ширило словенску песму и музику, црквено и световно певање а програм је био више национално него класично оријентисан.

Певачко друштво “Обилић” приликом освећења заставе 4. јуна 1928. године ФОТО: Милан Вукашиновић, офотографија из колекције др Милутина Тасића

За време окупације Србије у Првом светском рату према неким изворима друштво је престало са радом док је, према другима, наставило да делује али, узимајући у обзир околности, смањеним интензитетом. Рад друштва су одржавали Франц Сироватка и Алекса Стаменковић а Аустријанци су дали сагласност за деловање тек када су добили јемство „да је Обилић одан и веран Аустро-угарској  монархији“.  

По завршетку Првог светског рата „Обилић“ је наставио са радом а 1924. године дошло је до реорганизације а за председника је изабран адвокат Жика Аврамовић. Дужност председника је 1929. године преузео апотекар Крста Новаковић и остао на тој функцији до 1936. године.

Диригенти „Обилића“  у међуратном периоду били су Стеван Колар, Емил Мужа, Стојан Глигоријевић, Станислав Воларић, Драгослав Васиљевић Фига, Најдан Шепић, Бранко Драгутиновић, Виктор Кланчник, Анатолије Муравјев, Радош Николић, Јосиф Николић Вучковић.

Два догађаја обележила су деловање „Обилића“ у том периоду. Први је освећење заставе друштва на други дан Духова, 4. јуна 1928. године. Била је то велика свечаност на којој су учествовале певачке дружине „Братство“ из Лесковца, „Бранко“ из Ниша, певачка дружина добровољачке пожарне чете док је Академско певачко друштво „Обилић“ из Београда на прославу послало шест својих делегата. Застави је кумовао њен дародавац,  хотелијер из Сталаћа Душан Сењевић. Освећење заставе је извршено пред Спомеником косвским јунацима. Увече је за званице одржан банкет у хотелу „Европа“ а потом концерт у сали Соколане на којем су наступили гости из Лесковца, Ниша и Београда.  За ову свечаност хор „Обилића“ је спремао Бранко Драгутиновић, познати млади диригнет Академског певачког друштва „Обилић“ из Београда.

Радослав Дуњић, иницијатор оснивања “Обилића”, са супругом Љубицом ФОТО: Wikipedia

Други значајан догађај у историји Знатске певачке дружине „Обилић“ је турнеја по Дунавској бановини, крајем септембра и почетком октобра 1930. године, под покровитељством Светислава Матића, бана Дунавске бановине. Један од организатора ове турнеје био је познати новинар Рака Станисављевић Милутовац. „Обилић“ је на турнеји остао 12 дана а први концерт је одржан у Новом Саду , у сали хотела „Слобода“. Два дана касније приређен је концерт у Сомбору. 2. октобра у Суботици, 4. октобра у Великој Кикинди, 5. октобра у Старом Бечеју и 7. октобра у Великом Бечкереку.

На турнеју је ишло око 60 чланова „Обилића“. Свуда су били свечано дочекивани од представника локалних власти и представника занатских удружења. Према писању штампе у Великом Бечкереку им је, рецимо, организована посета фабрикама тепиха, шешира, шећера, чарапа и фабрици пива Дунђерски. Концерт је одржан у Народном позоришту а након тога игранка у дому Народне одбране.

„Обилић“ у том периоду  учествује на бројним такмичењима а 1936. године на такмичењу у Сарајеву били су једини хор из Србије.

На свечан начин прослављено је и 25 година рада „Обилића“ и то на Видовдан 1936. године. Фудбалски клубови „Обилић“ и „Цар Лазар“ одиграли су пријатељску утакмицу у корист друштва а увече је приређен концерт у центру Крушевца.

Друштво је имало око 200 добротвора а финансирало се и приходима са погреба. Према неким изворима један од добротвора био је и познати политичар Никола Пашић.

Извори: дневне новине „Политика“ и „Време“, монографија „Значајни људи Крушевца“ Милорада Сијића, „Енциклопедија Крушевца и околине“ Слободана Симоновића

ФОТО: У времену старог Крушевца – фотографија Милана Вукашиновића, из колекције др Милутина Тасића

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content