Upotreba rodno senzitivnog jezika doprinosi podizanju svesti o značaju jednakosti žena i muškaraca ali i direktno utiče na proces demokratizacije društva i uvođenje načela jednakosti u sve sfere društvenog života.
Jezik i komunikacija su važni zato što čine ljude vidljivim ili nevidljivim i priznaju ili omalovažavaju njihov doprinos društvu. Naš jezik oblikuje našu misao, a način na koji razmišljamo utiče na naše postupke. Rodno slep ili diskriminatorski jezik pojačava seksističke stavove i ponašanje.
Primeri seksizma u jeziku i komunikaciji brojni. Generička upotreba muškog roda od strane govornika („on / njegov / njega“ u slučajevima kada se misli na neodređenu osobu). Naslovna strana publikacije koja prikazuje samo muškarce. Imenovanje profesije žene u muškom rodu. Reklamna kampanja koja sadrži nepotrebnu golotinju. Reklama sa muškarcem koji pokazuje ženi kako se koristi mašina za pranje veša.
U preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o sprečavanju i borbi protiv seksizma navodi se:
“Jezik i komunikacija su suštinske komponente rodne ravnopravnosti i „ne smeju utrti put prevlasti maskulinog modela“. Nestereotipna komunikacija je dobar način za obrazovanje, podizanje svesti i sprečavanje seksističkog ponašanja. Obuhvata izbacivanje seksističkih izraza, korišćenje ženskih i muških ili rodno neutralnih oblika titula, korišćenje ženskih i muških ili rodno neutralnih oblika prilikom obraćanja grupi, diverzifikovanje zastupljenosti žena i muškaraca i obezbeđivanje ravnopravnosti oboje u vizuelnim i drugim prezentacijama.”
Rodno osetljiv jezik je faktor koji u najvećoj meri utiče na veću vidljivost žena u javnom životu, a samim tim doprinosi ravnopravnosti polova kada govorimo o učešću žena u ostalim segmentima društva. Rodno osetljiv jezik ne podrazumeva samo imenovanje žena koje obavljaju određena zanimanja ili vrše određene javne funkcije, iako je ovaj domen njegove primene naročito važan, već je istovremeno i način da se eliminiše svaki oblik rodno zasnovane diskriminacije.
Način na koji upotrebljavamo jezik otkriva način na koji vidimo svet. Rodno osetljiv jezik jeste jezik koji se suprotstavlja diskriminaciji, nejednakosti i omalovažavanju žena. Drugim rečima, birajući rodno nediskriminativan jezik, mi biramo da učinimo vidljivom polovinu čovečanstva.
Evo nekoliko primera kako u svakodnevnoj upotrebi jezika, ponekad i nesvesno, činimo ženski rad (i ženski rod) nevidljivim, te ga time i umanjujemo. Nastavnici matematike niko od učenica ili učenika nije se obraćao u muškom rodu – nastavniče. Među sobom, učenice i učenici nastavnicu matematike nazivali su matematičarkom. Odatle je logično pitanje zašto ženama koje su diplomirale na Matematičkom fakultetu u diplomi piše diplomirani matematičar, a mnoge nastavnice kao naziv svog zanimanja pišu nastavnik umesto onako kako jeste – nastavnica. Rezon koji prethodi ovakvoj upotrebi jezika podrazumeva da je muški rod unapred shvaćen kao „neutralan” i „objektivan”, tj. jedini ispravan način da se određene pojave i određena zanimanja imenuju.
Kada vidimo oglas za posao na kome piše „Postani naš novi urednik društvenih mreža”, pretpostavljamo da se oglas odnosi i na osobe muškog i na osobe ženskog pola. U konkursima javnih institucija, kao i u zakonskim aktima, muški rod se još uvek koristi da označi osobe oba pola. Da to nije neutralno ili bezazleno stanje, znamo, jer suprotno nije moguće – ženski rod nikada se ne koristi da označi osobe oba pola, osim ako se ne radi o podsmehu. Niko ne bi ozbiljno shvatio javni konkurs u kome se kaže da se reč naučnica ili naučna radnica odnosi i na muškarce i na žene.
Brisanje ženskog roda kada označavamo zanimanja znači da prećutno verujemo da su samo zanimanja u muškom rodu „prava”, tj. da je ženski rad manje vredan zato što ga obavljaju žene. Dokaz za ovu tvrdnju možemo da nađemo ako, na trenutak, izmestimo ugao gledanja. Kada bi titule ili oglasi za posao stajali isključivo u ženskom rodu – muškarci bi se osećali isključenima.
Na oglas za posao na kome piše „Potrebna nova radnica“ ne bi se javio nijedan muškarac, bez obzira na to što poseduje kvalifikacije. Nažalost, oglasi za pozicije koje su isključivo u ženskom rodu odnose se samo na najniže plaćene i stresne poslove, pa se tako oglasi za posao čistača/čistačice po pravilu obraćaju ženama.
Što je funkcija koju žena obavlja prestižnija, to su očekivanja da se ona oslovljava u muškom rodu sve više podrazumevana. Tako u zvaničnom javnom govoru nemamo dekanke i rektorke, a neretko smo sa skupštinske govornice čuli da se predsednici Skupštine obraća sa „gospođo predsedniče”.
Kada kažemo žena saborac umesto saborkinja, ili žena inženjer umesto inženjerka, ta formulacija podseća na formulacije kao što su čovek gušter ili žena zmaj. One nas upućuju na nešto što je neprirodan ili nerealističan spoj. Drugim rečima, ako umesto da kažemo advokatica, kažemo žena/gospođa advokat, sugerišemo nespojivost toga da ista osoba može biti i žena i advokatica.
Kako sprečiti seksizam?
Koristite i ženski i muški oblik reči kada se obraćate mešovitoj publici. Pregledajte javna saopštenja da biste bili sigurni da su korišćeni rodno-osetljivi jezik i slike. Izradite priručnike o rodno-osetljivom komuniciranju sa različitom publikom. Promovišite istraživanja u ovoj oblasti.
Comments are closed.