Šokantno: Skandal u Kruševcu !

U Kruševcu se u poslednje vreme, skoro neočekivano, događa nešto što u velikoj meri prevazilazi čak i najrazigraniju maštu. Ovaj događaj, koji još uvek ozbiljno potresa kruševačku čaršiju, u svakom slučaju nije mogao ostati nezabeležen na ovim stranicama. Šta je u pitanju i o čemu se radi?

Pitamo se: da li se posle ovakvog naslova i ovakvog uvoda osećate po malo prevarenim kad u nastavku teksta budete čitali o nečemu što se zove “medijska pismenost”? Neuobičajeno za ovaj portal, ali to je bio način da vas privučemo, a onda vam pokažemo da je to samo jedna od tehnika redovno korišćenih od strane mnogih medijskih poslenika, preciznije: “konstruktora medija”. To je način da vas uvedemo u malu seriju tekstova koja kao temu ima medijsku pismenost – vrlo značajan segment savremenog života. Jer, medijska pismenost projektuje način razmišljanja pojedinca, i u krajnjoj liniji, definiše kako donosimo neke od najvažnijih odluka.

MP01-mediji

Mediji su način da se jedna poruka prenese od jedne do druge osobe.

Šta je, u stvari, medijska pismenost? Definisali se je mnogi stručnjaci i mnogi autori su dali različite složene odrednice. Ali, da čitavu stvar pojednostavimo u najvećoj meri: medijska pismenost je sposobnost da se pristupi medijima, da se oni analiziraju, ocenjuju i stvaraju. A šta su mediji? Mediji su način da se jedna poruka prenese od jedne do druge osobe. I u njih spada mnogo toga: radio, muzika, televizije, novine, Internet, knjige, telefoni, video igre, bilbordi, posteri, filmovi, časopisi…

Medijska pismenost u savremenom svetu ima ogromnu, mnogi će reći i presudnu ulogu. Za to ima nekoliko ozbiljnih razloga:
– uticaj medija u najvažnijim demokratskim procesima (izborima)
– visok stepen “konzumacije” medija i zasićenost društva medijima
– uticaj medija na oblikovanje percepcije, verovanja i stavova
– značajno povećana važnost vizuelnih komunikacija i informacija
– važnost informacija u društvu i potreba za učenje tokom čitavog života

Evo nekoliko zanimljivih statističkih podataka, iz različitih izvora, koji će potvrditi sve ovo.

Srbi pred TV ekranima provode dnevno, u proseku, više od 5 sati (u žestokoj konkurenciji sa Rumunima, Portugalcima i Amerikancima). Evropski prosek u ovoj “disciplini” je oko 4 sata dnevno. Ipak, Internet je preuzeo primat u skoro svim zemljama gde je infrastruktura dovoljno razvijena i nadmašuje televiziju za nekih 30-ak procenata. Štampani mediji su u padu, ali uzimaju solidnih 30-ak minuta tokom dana. Radio se još uvek kotira dobro, sa više od 2 sata dnevno, najčešće u varijanti slušanja uz obavljanje drugih aktivnosti.

MP01-uticaj-medija

2.000.000 (dva miliona!) reklama vidi prosečan konzument TV programa do svoje 65-te godine

Prosečan konzument TV programa će do svoje 65 godine videti oko 2 miliona TV reklama. Do svoje 18-te deca današnjice već odgledaju oko 17.000 sati programa, a taj broj i dalje raste. U istom periodu, kroz TV program ta deca vide skoro 200.000 scena nasilne smrti, a u godinama dok se formiraju (od rođenja do osme godine) to je oko 13.000 takvih scena. Na godišnjem nivou dete u Srbiji provede u školi oko 900 sati, ali pred TV aparatom provede skoro 1.100 sati! Ako znamo da je u prosečnoj porodici TV uključen između sedam i osam sati svakog dana, to znači da tokom nedelje on radi skoro 60 časova. “Navučeni” vlasnici mobilnih telefona pogledaju svoj telefon na svakih 7 sekundi (što tačno odgovara vremenu u kome taj uređaj razmenjuje signal sa transmiterima na mreži).

Ima ovakvih podataka još mnogo, ali svi oni potvrđuju jednu činjenicu: značaj medijske pismenosti je ogroman. To nas dovodi do konačnog zaključka: svako od nas bi trebalo da savlada što više veština iz ove oblasti – to je neophodnost savremenog života.

MP01-info-digitalna-pismenost

U današnje vreme je medijska pismenost sve više digitalna pismenost

Medijska pismenost se može posmatrati kao proces koji se sastoji od četiri veštine.
1 – pristup: ova veština obuhvata prepoznavanje i razumevanje medija, lociranje medija iz mnoštva ponuđenih i izbor različitih tipova informacija u zavisnosti od konkretne potrebe
2 – analiza: korišćenje prethodnih znanja za predviđanje ishoda, tumačenje poruke, upotreba različitih strategija (poređenje/suprotnost, činjenica/mišljenje, uzrok/posledica)
3 – ocena: ocena u tumačenju poruke, procena kvaliteta poruke, donošenje suda o vrednosti poruke, odgovor na poruke sa različitim sadržajem
4 – kreiranje: korišćenje postupaka brainstorming-a, planiranja, kompozicije i revizije; efikasna upotreba jezika; kreiranje i izbor

U narednim tekstovima iz ove serije govorićemo još o medijskoj pismenosti i pokušati da skrenemo pažnju na mnoge probleme. Do tada pogledajte nekoliko zanimljivih sadržaja na ovu temu koji su urađeni vrlo kvalitetno i vredi ih videti:

Pravo na medije – medijska pismenost: https://www.youtube.com/watch?v=DmNOApJvVCo
Abeceda medijske pismenosti: https://youtu.be/VJ-kSNComXw
EAVI – put u svijet medijske pismenosti: https://www.youtube.com/watch?v=dOTen2DhP0k
——————————————-
Izvori statističkih informacija:
– Publikacija “Srbija pod lupom IPSOS-a”
– Kaiser Family Foundation
– American Academy of Pediatrics
– Nielson Market Research

LOTIS-projekat

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone