ЗАНИМЉИВ ПРОЈЕКАТ ЧЕТИРИ УЧЕНИЦЕ: Кратки филм о родној равноправности

Четири ученице основне школе “Вук Караџић”  снимиле су документарно-ангажовани кратки филм на тему родне равноправности “То је само тело”.

Ауторке филма са менторком Јеленом Перчевић

У оквиру едукативног програма Design For Change ученице ОШ „Вук Караџић“ Крушевац, Хана Стошић, Милена Алексић, Мина Гогић и Наталија Петровић бавиле су се проблемом родне равноправности који их лично погађа. Програм, који је интернационално распрострањен, конципиран је тако да у оквиру десет часова ученици пролазе кроз четири фазе ОСЕТИ – ЗАМИСЛИ – УРАДИ – ПОДЕЛИ. У првој фази ученице бирају проблем којим ће се бавити и трагају за узроком. То може бити њихов лични проблем, проблем школе или локалне заједнице. У другој фази бирају начин на који ће решавати проблем, у трећој осмишљавају акциони план и спроводе замисао у дело, док у четвртој фази деле свој пројекат са циљем да допре до што више људи и направи промену.

Њих четири су као средство решавања проблема одабрале документарно-ангажовани краткометражни филм под називом „То је само тело“ у којем су представиле проблем који су током године имале у комуникацији са дечацима из одељења, а тиче се родне равноправности. Када нешто не би умеле да ураде на часу техничког или физичког дечаци би им упућивали коментаре да нису ни за шта друго, већ само за кухињу. Већину девојчица у њиховим одељењима су погађали такви коментари, те су њих четири решиле да на проблем укажу кроз филм, који је, заправо, њихова лична исповест. Истраживањем узрока, односно, испитивањем околине утврдиле су да је кључни фактор за такво понашање дечака породица, где су у филму поред излагања проблема и својих осећања, уврстиле и интервју са психологом који је покушао да им одговори на питања у вези са проблемом. Он се сложио са резултатом истраживања, да су заправо главни модели понашања које деца имају пред собом, родитељи, и да само личним примером могу да утичу на понашање детета, а не речима”, објашњава наставница Јелена Перчевић.

Филм је изазвао позитивне реакције родитеља

Да би филм извршио утицај на родитеље који су примарна циљна група емитован је на родитељском састанку 28. јуна .  Након гледања филма уследила је кратка анкета на основу које су ученице испитале колико је филм понудио нека нова сазнања родитељима и уколико јесте, да ли ће та нова сазнања применити у својим свакодневицама. Већина испитаника је одговорила потврдно и похвалила труд и рад девојчица.

Поред поучног дела за родитеље и децу, које изговара психолог, намеће се и јака порука филма, а то је да не треба да вреднујемо једни друге на основу тога шта неко може, а шта не може да уради. Пол је одређен телом које је материјални део нашег бића (на шта указује и сам назив филма) те је душа та која је важнија од тела, јер нас баш она чини посебним.

Кроз програм их је водила наставница грађанског васпитања, Јелена Перчевић. Интервју у филму је дао психолог и психотерапеут, Војислав Ђинђић.

На питање шта је мотивисало да ради на филму Милена Алексић каже да је ” то што нисам хтела да видим потресене другарице због таквих коментара.”

Мотивисала нас је наша наставница грађанског када нам је предложила да радимо едукативни програм Design For Change. Није нам било баш толико тешко, али је требало да се уложи велики труд у све то”, истиче Мина Гогић.

Било је напорно у неким моментима, али на крају се сав труд исплати. Реакције околине су углавном биле позитивне, сви су схватили значај овог проблема“, додаје Хана Стошић.

Милена Алексић наглашава да им је требало доста времена да ураде филм али да се труд исплатио.

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content