NAŠA KUĆA: “Solidarna ekonomija je srž socijalnog preduzetništva”

Aktivnosti Udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju “Naša kuća” odličan su primer uspešnog socijalnog preduzetništva.

Rad smo započeli kao dnevni centar gde mladi ljudi, koji ne mogu da se zaposle, dolaze da se edukuju i spremaju za posao. Naučili smo ih da rade hidroponiju, proizvodnju povrća u vodi. To je drevna tehnologija gde se povrće proizvodi uz maksimalno korišćenje vode i đubriva. Nema hemije, ne zavisi od godišnjeg doba i vremenskih prilika. Ideja je da ove mlade ljude predstavimo zajednici kao nekoga ko može da radi i visoke tehnologije samo je pitanje kakvu im šansu dajemo”, objašnjava Anica Spasov, direktorka socijalnog preduzeća “Naša kuća”.

Članovi “Naše kuće” se bave hidroponijom, uzgajanjem povrća u vodi

U “Našoj kući” su se na početku bavili izradom papirnih kesa i kartonske ambalaže. Kasnije su otvorili i kuhinju.

Mi smo se potrudili da imamo različite vrste proizvodnje jer imamo različite vrste mladih ljudi. Svi su različiti po potencijalima. Omogućili smo im da imaju najrazličitija zanimanja. Naša “Kuhinja na točkovima” je formirana da bi pomogla starim, teško pokretnim sugrađanima koji ne mogu da izađu iz kuće a nema ko da im kupi hranu. Sve smo stariji kao nacija, srednja generacija ostaje bez podrške. Tu uslugu smo oformili da bi naši korisnici mogli drugima da je pruže. Vrlo smo ponosni jer smo razvili poseban odnos sa starijim sugrađanima kojima taj obrok toliko znači. Ideja je daleko ispred zakona. Potrebna je samo jedna karika da se spoje potrebe građana sa našim uslugama, da ne izlaze na ulicu po lošem vremenu, da se povrede”, dodaje Anica Spasov.

U “Našoj kući” naglašavaju da je jako važno kakav će Zakon o socijalnom preduzetništvu biti donet i kakve će prepreke postaviti pred socijalna preduzeća.

Potrebna je samo jedna karika da zaposlimo više osoba sa smetnjama u razvoju, da isporučujemo više obroka našim starijim sugrađanima a da pritom država ne izdvaja nikakav novac iz budžeta a dobije zadovoljne ljude. Mi nismo obično preduzeće. Treba nam više trenera i asistenata i u startu smo opterećeni većim izdacima. Zato država samo treba da usmeri kupce na nas i da taj problem reši. Svako socijalno preduzeće ima neku kariku koja može da ga poveže sa lokalnom zajednicom i da pomogne da bude uspešno. Trudimo se da budemo ekonomski održivi i da ne zavisimo od podsticaja i mera. Sve ostalo je iluzija“, dodaju u “Našoj kući”.

Veliki broj evropskih zemalja nema konkretan zakon o socijalnom preduzetništvu već kriterijume da li neka delatnost ima odgovarajući društveni značaj i kojoj grupi preduzeća pripada.

Mi smo udruženje koje funkcioniše kao socijalno preduzeće jer u Srbiji još uvek ne postoji zakonski okvir. Novac od svih aktivnosti, kojima se bavimo, ulazi u fondaciju iz koje se obezbeđuju sredstva za podršku našim članovim, za njihovo samostalno stanovanje i slične stvari. Imamo jasan motiv jer obezbeđujemo njihovu budućnost. Socijalno često  znači siromašno i možda nije dobar naziv. U Solunu ovakvu vrstu ekonomije nazivaju solidarna ekonomija i to je srž socijalnog preduzetništa. Svako preduzetništvo se bazira na volonterskom radu, na odgovoru za probleme zajednice u kojoj se živi. Socijalno preduzetništvo je vrlo kompleksa pojava, priča koja obuhvata i zapošljavanje i  preduzetništvo i inovacije i solidarnost i inkluziju. Sve to, kada se spakuje u celinu, ima veliki društveni značaj”, zaključuje Anica Spasov iz Udruženja “Naša kuća”.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

4 + eight =