Jedina žena – obućar u Rasinskom okrugu: Radnju nasledila od dede

Dvadesetsedmogodišnja Jelena Veljković je jedina žena – obućar u Rasinskom okrugu, a radnju je nasledila od svog dede, čuvenog kruševačkog obućara Bate Šuce.

Ova radnja postoji više od 80 godina. Još je moj pradeda radio kao obućar, ali je deda bio poznatiji. Nema starijeg Kruševljanina koji ne zna za Batu Šucu, jer je većini popravljao obuću. Kada je pre četiri godine preminuo, ja sam odlučila da nastavim porodičnu tradiciju. Završila sam Gimnaziju, htela da studiram, a na kraju završila ovde. – priča Jelena, dok u malenoj radnji, u blizini Zelene pijace, popravlja pocepane patike.

Jelena Veljković je jedina žena u Rasinskom okrugu koja se bavi obučarskim zanatom FOTO: CINK - S.Milenković

Jelena Veljković je jedina žena u Rasinskom okrugu koja se bavi obučarskim zanatom FOTO: CINK – S.Milenković

Jelena je jedina žena obućar u Rasinskom okrugu, a verovatno i šire. Udata je i kaže da je suprug podržava u tome što radi, a u slobodno vreme se i sam sve više interesuje za obućarski zanat. Dodaje da je najteže raditi sa ljudima.

Zanat kao zanat nije težak, ali ljudi znaju da budu nezgodni, a treba svima ugoditi. Mnogi se zbune kada uđu u radnju i vide me. Maločas je došla žena i pita „Gde je majstor?“. Kada sam  joj objasnila da sam ja obućar kaže „Ja sam očekivala nekog muškarca, starijeg čoveka, dedu, a ne devojku“. Kada im se odradi posao vide da i ja znam da radim isto što i muškarci. – objašnjava Jelena.

Veći deo opreme i mašina, kao i radnju, Jelena je nasledila od dede. Posla ima, ali se dosta toga promenilo.

Mi ne popravljamo samo obuću, već radimo i tašne i kaiševe, jer u Kruševcu nema tašnera. Posao se sveo na sve i svašta što možemo da uradimo sa našim alatom i materijalom. Ranije je bilo više koristi. Sada se dobar deo rada sveo na lepljenje nekvalitetne kineske obuće. Retko ko dođe sa nekim kvalitetnim cipelama da mu ne bude žao da plati popravku. Mnogi su manje platili obuću kod Kineza nego što bi koštala popravka. – priča, ne prekidajući posao, jedina kruševačka obućarka.

Jelena kaže da obućarski zanat nije previše isplativ.

Mogla sam i ja da završim fakultet, ali je splet okolnosti učinio da završim ovde. Odgovara mi da budem svoj gazda. Teško je zaraditi prosečnu platu, jer treba platiti kiriju, materijal, dažbine državi… Na kraju ne ostane baš mnogo, ali ne vredi žaliti se. – mudro zaključuje Jelena.

Share on Facebook28Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone